Готски рат 377-382
Из пројекта Википедија
Готски рат 377-382 је рат између Гота и Римског царства на Балкану при крају 4. века. Рат, а посебно битка код Хадријанопоља, представљао је прекретницу у историји Западног Римског царства. То је била прва у низу варварских инвазија, које ће срушити Западно Римско царство.
Садржај |
[уреди] Увод
У љето и јесен 376. десетине хиљада Гота и других племена стигло је на дунавску границу Римског Царства. Захтевали су заштиту од Хуна. Готски вођа Фритигерн је захтевао од римског цара Валенса да дозволи Готима да се настане на јужној обали Дунава. Готи су се надали да ће наћи уточиште од Хуна, који нису могли прећи Дунав. Валенс је то одобрио и помогао је Готима да пређу преко Дунава.
Валенс је обећао Готима земљу за обрађивање, храну и заштиту римске војске. Примањем Гота на територије царства Валенс је очекивао да ће тиме повећати војску, а и повећати број пореских обавезника. Међутим није свим Готима одобрено да пређу Дунав. Слаби, стари и болесни су остали на другој обали реке беспомоћни пред Хунима. Они који су прешли требали су предати оружје, али многи римски војници су прихватали мито да допусте Готима да пређу са оружјем.
[уреди] Побуна због тешког понижаваља и изгладњивања Гота
Са толико много људи на малом простору брзо је међу Готима избила глад. Римљани нису могли да их снабдију нити храном, а нису им ни давали обећану земљу. Готи су били смештени у привременом простору окруженом римским гарнизоном. Хране је било довољно за римски гарнизон, тако да су они оставили Готе да скапавају од глади. Корумпирани римски заповедници су им понудили алтернативан начин да дођу до хране. Ако даду жене и децу за робове добијају псеће месо.
Кад се Фритигерн жалио цару Валенсу речено му је да могу наћи храну и трговати у једном удаљеном граду Маркијанопољу. Готи нису имали алтернативе, па су кренули јужно на марш смрти, губећи болесне и старије путем. Кад су стигли у Маркијанопољ, градски војни гарнизон их спречава да уђу у град. Римљани су чак неуспешно покушали да убију готске вође. Тада избија отворена побуна. Готи су остатак 376. и почетак 377. провели близу Дунава пљачкајући храну у оближњим подручјима. Римски гарнизони успевају да обране изолиране тврђаве, али већина земље је била подложна готским пљачкама.
[уреди] Рат
Рат почиње зиме 377. и траје 6 година , све до 382. Преостали Готи су кренули јужно од Дунава до Маркијанопоља, па се онда појављују код Хадријанопоља. Римљани шаљу војску под вођством Валенса. У бици код Хадријанопоља 378. Готи наносе тежак пораз римској војсци и убијају цара Валенса. Цела римска војска је нестала у тој бици. Римљани су имали око 15.000 мртвих. После те победе Готи су готово без отпора пљачкали дуж Тракије током 378. године. Следеће 379. Готи се суочавају само са слабим римским отпором и кренули су северозападно у Дакију, пљачкајући ту провинцију.
Готи се деле 380. на Остроготска (Гретунги) и Визиготска (Тервинги) племена, делом зато што је било тешко снабдевати велики број одједном. Остроготи су кренули у Панонију, где су поражени од западног цара Грацијана. Визиготи под Фритигерновим вођством кренули су јужно и источно до Македоније, где узимају рекет ("новац за заштиту") од градова. То је била алтернатива директној пљачки. Готи су били потиснути до Тракије 381, где се коначно склапа мир 3. октобра 382.
[уреди] Последице
Готи су у рату убили цара, уништили целу једну римску армију, пљачкали дуж целог римског Балкана. Велики део Балкана се од тих пљачки и разарања није опоравио. Римско Царство је по први пут закључивало мировни споразум са самосталним варварским племеном унутар граница царства, што је било дотад незамисливо.
Готи не остају дуго мирни. Унутар једног века Западно Римско Царство ће пасти под притиском непрекидних инвазија, а царство се претвара у варварска краљевства.
