Глукагон

Из пројекта Википедија

Глукагон је полипептидни хормон кога луче α ћелије ендокриног дела панкреаса. Основно дејство овог хормона је повећање концентрације глукозе у крви (хипергликемисјско дејство). Глукагон је по томе хормон супротног дејства (антагониста) инсулину. Он изизазива још и разградњу масти (липолтички ефекат) и повећање концентрације слободних масних киселина у крви.

[уреди] Грађа

Глукагон је полипептид, молекулске масе 3285 и изграђен из 29 аминокиселина. Примарна структура глукагона је: енг. NH2-His-Ser-Gln-Gly-Thr-Phe- Thr-Ser-Asp-Tyr-Ser-Lys-Tyr-Leu-Asp-Ser- Arg-Arg-Ala-Gln-Asp-Phe-Val-Gln-Trp-Leu- Met-Asn-Thr-COOH Синтетише се у α ћелијама ендокриног панкреаса из прохормона проглукагона.

[уреди] Регулација

Глукагон се сматра антагоснистичким хормоном инсулину. Повећање лучења глукагона је праћено падом лучења инсулина и обрнуто. Један од најјачих стимулуса за ослобађање глукагона је пад концентрације глукозе у крви (хипогликемија). Кад се концентрације глукозе повећа слаби лучење глукагона, а повећа се инсулина. На тај начин се узајамним дејстом глукагона и инсулина одржава стална концентација глукозе у крви.

Хормони стреса: адреналин, кортизол и хормон раста такође повећавају лучење глукагона. Такође и хормони вазопресин и ендорфини стимулишу ослобађање овог хормона. Поменута супстанца адреналин заједно са норадреналином као део симпатичког система такође мође изазвати повећано лучење кортизола.

Хормони инсулин и соматостатин смањују ослобађање глукагона.

[уреди] Дејство и механизам дејства

Основни ефекат глукагона је повећање концентрације глукозе у крви тј. хипергликемијки ефекат. Највећи део дејства глукагон остварује у јетри. Ћелије панкреаса луче гликагон директно у крв, која порталним крвотоком прво доспева у јетру. Јетра садржи велике концентрације разервног шећера, гликогена, који је у ствари полисахарид. Његовом разградњом ослобађа се глукоза. Глукагон остварује дејство везивањем за рецепторе на ћелијама јетре, хепатоцитима. Активирањем рецептора, преко Г протеина активира се ензим аденил циклаза која из АТП-а ствара ц-АМП (циклични аденозин монофосфат), који делује као други преносилац (енг. secundar messenger). Ц-АМП даље активира ензим протеин киназу, чиме се покреће ензимска каскада које доводи до фосфорилације разних других ензима. Процесом фосфорилације се у ћелијама јетра активира ензим фосфорилаза, која убрзава процес разградње гликогена. Истовремено се инхибишу (фосфорилацијом) ензими који учествују у стварању глиокена. Разлагањем гликогена прво настаје гулкозо-1-фосфат, који се затим преводи у глукозо-6-фосфат. Активирањем ензима глукозо-6-фосфатаза (специфичан ензим за ћелије јетре), под чијим дејством настаје обичан молекул глукозе, који може напустити ћелије јетре и отићи у крвоток.

Поред процеса разградње гликогена, глукоза може настати и процесима стварања глукозе из других супстанци-глуконеогенеза. Глуконеогенеза се такође повећава под утицајем хормона глукагона.

Због повећања ц-АМПа у ћелијама масног ткива, повећава се разградња масти и ослобађање слободних масних киселина у циркулацију. Транспорт масних киселина у митохондрије ћелија где се врши сагоревање масти путем β оксидације је такође повећано, као и ниво саме оскидација масних киселина. Такође стимулише се и стварање ацетонских тела из масних киселина преко ацетил коензима А.

[уреди] Поремећаји функције

Неконтролисано лучење глукагона среће се код тумора (аденома) ендориног дела панкераса, глукагонома.

Глукагон се као медикамент ноже користити у случају хипогликемије (снижене вредности глукозе у крви).

[уреди] Види још

[уреди] Литература

Arthur C. Guyton John E. Hall Медицинска физиологија савремена администрација Београд 1999 ISBN 6-387-0599-9
Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић: Биохемија, Савремена администрација ISBN 86-387-0622-7