Гентамицин
Из пројекта Википедија
Гентамицин је антибиотик из породице аминогликозида и делује на велики број бактеријских инфекција, нарочито на инфекције изазване Грам негативних бактерија.
Начин деловања Гентамицина је тако што антибиотик може да мимикује природне биомолекуле и надовеже се на бактеријске рибозоме, и доводе до неправилног читања генетичког кода.
Као и сви антибиотици из породице аминогликозида, Гентамицин не улази, тј не пролази кроз мембране које би га довеле у танко и дебело црево, тако да се може дати пацијенту само путем инфузије, односно интравенски, или топично.
Споредне штетне последице дугорочног конзумирања Гентаимицина могу довести до губљења слуха или до поремећаја координације, нарочито код особа које већ имају уређене генетске предиспозиције за испољавање проблема у координацији. Ове особе имају безазлену мутацију ДНК молекула која се може драстично испољити уколико се Гентамицин у великој мери уноси у организам и меша са ћелијама домаћина у читању генетског кода. Ћелије уха су нарочито осетљиве на овај антибиотик. Понекад се антибиотик намерно користи у великој мери у драстичним случајевима Мениерове болести или Мениеровог синдрома, како би се ослабила активност вестибуларног апарата.
Гентамицин такође може бити јако нефротоксичан, нарочито у серијским третманима где се Гентамицин узима на редовној основи у великој дози. Да би се избегло оштећење бубрега Гентамицин се преписује пацијенту на основу тежине пацијента. Постоји број фомрула помоћу којих се израчунава коректна доза Гентамицина.
Ешерихија Коли је показала одређени степен отпорности на Гентамицин иако је сама бактерија Грам негативне природе.
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини). |
