Бјеласица
Из пројекта Википедија
Бјеласица је за многе најљепша црногорска планина. Налази се у срцу Црне Горе тј. у централно-континенталном дијелу, а тако се равномјерно грана у четири правца и заправо има облик круга. Њена и дужина и ширина износи 30 километара.
Површина око 630 квадратних километара. Границе су двије велике ријеке, Лим и Тара, а са сјевера Љубовиђа и Лепеница. Припада општинама Колашин, Мојковац, Бијело Поље, Беране и Андријевица.
Планину Бјеласицу карактеришу три специфичности и важне компаративне предности: веома лака проходност и приступачност до највиших планинских врхова, велико богатство шумског фонда и богатство текућих вода. Планина има изузетно добар потенцијал за ски терене.
Бјеласица је за разлику од осталих планина у региону вулканског поријекла. Отуда, зелена љета, а бијеле зиме. И док на Дурмитору или Ловћену воде пропадају, овдје све остаје на површини, слива се у многобројне потоке и ријеке, од којих је можда најважнија и најљепша Биоградска Ријека, која се улива и бисер ове планине Биоградско језеро.
Највиши врх Бјеласице је Црна глава, висока 2.139 метара.
На јужне падине планине Бјеласице се наслањају ништа мање живописни ланци планине Комова.
Од 1990. године на Бјеласици постоји и истоимени ски-центар, са 15 уређених километара стаза.
