Бошко Каралић

Из пројекта Википедија

Бошко Светозара Каралић је рођен 1919. године у Бистрици, Приједор, Република Српска.

Прије 2. свјетског рата био је земљорадник. Као члан КПЈ функционисао је од 1942. У НОБ је ступио 1941.

За народног хероја, Бошко Каралић је проглашен 25. септембра 1944.године.
Кад је отпочео устанак, ступио је у партизански одред на Козари. Учествовао је у борби у нападу на непријатеља изнад Ивањске и Пискавице. Као бомбаш, а затим као митраљезац, истиче се својим јунаштвом, посебно у борбама у Петровом Гају, Козарцу и Гугоновој главици.

Маја 1942. године, кад је формирана Прва крајишка бригада, Бошко је ушао у њен састав. Као митраљезац борио се у многим биткама на Бранковцу и Пискавици, гдје је заробио три митраљеза, затим код Добрљина, Кључа и Санице. Истакао се у борбама на Купресу, Мркоњић Граду, Јајцу, Бихаћу. Као десетар у борби на Новом Граду заробио је 30 фашиста, а код Приједора побио 25 Нијемаца.

Као замјеник командира чете истако се у борби код Какња, у Подлуговима, гдје је заробио 95 непријатељских војника. Учествовао је у уништавању 35 авиона у Рајловцу. Кад је Пета крајишка кренула у Србију, Бошко је био командир чете. Код Ужица је убио преко 350 непријатељских војника. Борио се све до ослобођења Југославије.