Битољ

Из пројекта Википедија

Битољ
Битола

(опширније)

Слика:Bitolalokacija.gif

Мото: Битола, бабам, Битола

Извршна власт

Градоначелник
Скупштина Града

Градоначелник

Владимир Талески

Површина

320 km²

Број становника

95,354

Позивни број

047

Географски положај

41°01'52 N
21°20'25 E

Надморска висина

576 m

Интернет адреса

http://www.bitola.gov.mk/

Битољ, (македонски: Битола, бугарски: Битоля, грчки: Μοναστήρι, влашки Bitule/Bituli, тур. Manastır) се налази у југозападном делу Македоније испод планине Баба (врх Пелистер 2601 m) на реци Драгору, у центру најпространије македонске котлине Пелагоније, на 15 km северно од грчке границе и на надморској висини од 576 m.

[уреди] Становништво

Са 95,354 становника он је други град у Македонији по својој насељености а трећи по површини.

[уреди] Демографија

Македонци 88, 70% ( 84 616)
Албанци 4, 36% ( 4 164)
Роми 2, 73% ( 2 613)
Турци 1, 69% ( 1 610)
Власи 1, 34 % ( 1 270)
Срби 0, 57% ( 541)
Бошњаци 0, 03% ( 21)
остали 0, 58% ( 550)

[уреди] Име града

Стари грб Битоља

Грчки назив града је Монастир (гр. Μοναστήρι), што су усвојили и Албанци и Турци, тако да је током отоманске власти то био званични назив града. Словенски назив града Битољ потиче од речи Обитељ која је у средњем веку коришћена за заједницу монаха односно манастир. Са доласком Срба 1913.године(види:Битољска битка) у Битољ град је добио своје садашње име (Битола, после јотовања којег нема у македонском језику, Битола>Битолја>Битољ).

[уреди] Историја

Град се налази на римском путу Via Ignatia, где је и антички град Хераклеа Линколис.

Слика:Lyncestis.jpg

Дел од Хераклеа Линкестис

Током првог балканског рата у околини града је вођена Битољска битка у којој је српска војска потукла отоманску армију, чиме је окончала протеривање Турака са својих простора. Град је страдао током првог светског рата због близине солунског фронта, а био је први град који је српска војска ослободила после албанске голготе.

[уреди] Религија

Католичка црква на Широк Сокаку

Битољ је епископски град и седиште је Преспанско- пелагонијске епархије. У Другом светском рату ова епархија Српске православне цркве је добила име Охридско-битољска. Након једностраног проглашења аутокефалности Македонске православне цркве 1967., добила је садашње име Преспанско-пелагонијска епархија и обухвата градове: Битољ, Ресен, Прилеп, Крушево и Демир Хисар.

Градови у Републици Македонији
Берово \| Битољ \| Богданци \| Валандово \| Велес \| Виница \| Гостивар \| Дебар \| Делчево \| Демир Капија \| Демир Хисар \| Ђевђелија \| Злетово \| Кавадарци \| Кичево \| Кочани \| Кратово \| Крива Паланка \| Крушево \| Куманово \| Македонски Брод \| Македонска Каменица \| Неготино \| Охрид \| Пехчево \| Прилеп \| Пробиштип \| Радовиш \| Ресен \| Скопље \| Струга \| Струмица \| Свети Николе \| Тетово \| Штип