Битка код Саламине

Из пројекта Википедија

Битка код Саламине

Кретања око Еубеје и Саламине

Време:	вероватно 28. септембар, 480. пне.
Локација:	крај Саламине,Грчка
Резултат:	Грчка победа
Узрок битке:	{{{узрок}}}
Промене у територији:	{{{територија}}}
Цивилне жртве:	{{{цивилне жртве}}}

Сукобљене стране

грчки полиси

Персија

Заповедници

{{{заповедник1}}}

{{{заповедник2}}}

Јачина

{{{јачина1}}}

{{{јачина2}}}

Губици

40 бродова

200 бродова

{{{подаци}}}

Битка код Саламине, вероватно 28. септембра 480. пне. била је поморска битка између удружене флоте грчких полиса и персијске флоте. Битка се водила близу Атине у малом пролазу између острва Саламине и Пиреја. Персијанци су имали много више бродова. Међутим поново долази до изражаја покретљивост грчких бродова, па Грци побеђују далеко већу Персијску флоту. Та битка је означила прекретницу Грчко-Персијског рата, јер после ње Персијски цар Ксеркс I повлачи већину армије у Персију.

[уреди] Позадина

После Термопилске битке 11. августа 480. пне. Атињани беже на Саламину, док Персијанци заузимају и пале Атину. После неодлучене битке код Артемизија грчка флота долази до Саламиса. Спартанци желе да се врате на Пелопонез и да затворе зидом Коринтски пролаз, да би спречили копнени продор Персијанаца до Пелопонеза. Коринтски пролаз у дужини од 6 km дели полуострво Пелопонез од остатка Грчке. Атински комадант Темистокле их је успео уверити да зид ништа неће значити, ако морнарица може превозити и снабдевати персијску армију.

Иначе расправа Темистокла и Спартанаца тицала се прорицања из делфског пророчишта које је као и иначе неодређено прорекло да ће Саламина "донети смрт жениним синовима" и да ће Грци бити спашени дрвеним зидом. Темистокло је интерпретирао дрвени зид као флоту бродова и тврдио је да ће то донети Персијанцима смрт. Иначе неки Атињани су то предвиђање узели дословце, па су се забарикадирали дрвеним зидом на улазу у Акропољ. Персијанци су олако разбили тај дрвени зид, њих побили, а Акропољ запалили.

[уреди] Припреме

Грци су имали 371 брод. Номинални комадант је био Спартанац Еурибијад, а стварни је био Темистокле. Спартанци су имали мало бродова, али они су себе сматрали природним вођама било које заједничке грчке војске и увек су захтевали да њихов генерал има команду. Од 371 брода, 180 је било из Атине, 40 из Коринта, 30 из Егине, по 20 из Халкиде и Мегаре, 16 из Спарте итд.

Много већа персијска флота имала је 600 бродова. У почетку инвазије персијска флота је имала 1200 бродова, али многи бродови су изгубљени у Егејском мору и Артемизију. Персијанци су одлучили да униште грчку флоту крај Саламине, па се цар Ксеркс I припремио да гледа са обале тај призор.

Еурибијад и Спартанци су наставили свађу са Темистоклеом о нужности битке код Саламине. Они су желели да се боре ближе Коринту, да би у случају пораза могли да се повуку на главно копно или да се потпуно повуку и чекају да их Персијанци нападну копнено. Темистокло је тврдио Еурибијаду да никакви зидови неће помоћи ако Персијска флота опстане. Бојећи се да ће бити надгласан од Спартанаца, Темистокле се одлучује на трик. Шаље уходу персијском цару Ксерксу, да би Ксеркс I поверовао да се Грци нису сложили око места битке и да ће се повлачити преко ноћи. Ксеркс I блокира западни пролаз, тако да бродови не могу побећи. Тиме су Спартанци ометени да промене Темистоклов план. Током ноћи персијски бродови су претраживали залив не би ли спречили грчко повлачење, до кога није ни дошло.

[уреди] Битка

мапа битке

Следеће јутро (вероватно 28.септембра) , Персијанци су били преуморни тражећи грчке бродове целу ноћ, јер очекивали су да ови беже западно. Затим су кренули у теснац да свеједно нападну грчке бродове. Коринтски бродови се повлаче и тиме увлаче персијске бродове још дубље у теснац. Дуго се ниједан грчки брод није усудио да нападне, а онда је један ојачаним кљуном ударио у водећи персијски брод.

Као и у Артемизију, много већа персијска флота није могла маневрисати у уском теснацу, а атински бродови су разбијали кљуновима перзијске бродове. Персијанци су покушавали да окрену бродове, али јаки ветар их је спречавао. Они који се нису могли окренути, остајали су блокирани осталим персијским бродовима и заглављивали су пролаз. Грчки и Персијски бродови су разбијали једни друге и чак се местомично претварало све у копнену битку. Стреле и копља су летили са брода на брод. Главни персијски адмирал Аријамен је својим бродом ударио у Темистоклеов брод, али у бици прса у прса један Грк убија Аријамена.

У уски залив могло је ући само 100 персијских бродова. Грци би их уништили и онда је могао ући нови талас бродова који би био уништен. Најмање 200 персијских бродова је потопљено. Атински комадант Аристид преотима острвце Пситалеју од Персијанаца. Ту су побијени сви Персијски бесмртници, који су се ту затекли. Према Херодоту, Персијанци су имали јако велике губитке јер за разлику од Грка многи нису знали да пливају. А и они Персијанци који су допливали до обале побијени су. Ксеркс је уништавање своје флоте гледао са обале са златног трона.

[уреди] Последице

Победа Грка означава прекретницу Грчко-Персијског рата, јер после ње Персијски цар Ксеркс I повлачи већину армије у Персију, бојећи се да ће Грци уништити бродове, који су служили као мостови преко Хелеспонта (Дарданела). Ксеркс I се вратио у Персију, оставивши у Грчкој окупационе трупе под командом Мардонија. Мардоније је поново окупирао Атину, а савез грчких полиса ратује против њега у биткама на Платеји и Микалама 479. пне.

Есхил, који је и сам учествовао у ратовима, написао је о рату комад "Персијанци". Битка код Саламине означава спас за Грчку од персијске опасности. Али та битка има и шири значај, победу европске силе над азијском и појаву Западне цивилизације као главне силе света.