Билинопољска изјава
Из пројекта Википедија
Билинопољска изјава је документ у којем су поглавари босанске богомилске цркве, пред изаслаником римског папе, изјавили да се одричу своје јереси. Изјава је потписана 8. априла 1203. године на Билином пољу код Зенице, а изјаву су потписали: босански бан Кулин, дубровачки архиђакон Марин, као и седам богомилских поглавара, укључујући "дједа" Драгича и "госте" Љубина и Дражету. После потписивања изјаве, Љубин и Дражета су отишли угарском краљу Емерику и пред њим 30. априла положили заклетву да ће се држати одлука из изјаве. Ова изјава била је само формалног карактера, јер су се богомилски поглавари, упркос потписаној изјави, и даље држали своје вере. Билинопољска изјава представља значајан историјски извор за познавање верских и политичких прилика у средњовековној Босни.
[уреди] Текст изјаве
У име вјечнога Бога, створитеља свега и откупитеља људскога рода, године од његова утјеловљења 1203, шесте године (понтификата) господина папе Иноћента III.
Ми, приори оних људи, који смо се до сада на посебан начин називали повластицом кршћанског имена на подручју Босне, изабрани као представници свих, у име свију који припадају братству наше заједнице, у присутности господина Ивана Цасамариса, капелана врховног свећеника и од Римске цркве у Босну због тога посланог, у присутности господина бана Кулина, господара Босне, обећајемо пред Богом и његовим светима да ћемо остати вјерни наредбама и заповиједима свете Римске цркве у животу и владању нашем као и да ћемо слушати и живјети према њезиним наредбама. Јамчимо у име свију који припадају нашој заједници и из наших су мјеста, са свим имањима и стварима, да нећемо никада убудуће слиједити опачину кривовјерства.
У првом реду одричемо се раскола, због којега смо озлоглашени, и признајемо Римску цркву, нашу мајку, главом свега црквеног јединства; (обећајемо) да ћемо у свим нашим мјестима, гдје се налазе заједнице браће, имати богомоље у којима ћемо се као браћа заједнички састајати да јавно пјевамо ноћне, јутарње и дневне часове. У свим ћемо црквама имати олтаре и крижеве; књиге, како Новог тако и Старог завјета, читат ћемо како то чини Римска црква. У сваком нашем мјесту имат ћемо свећенике, који морају барем у недјеље и на благдане, према црквеним одредбама, читати мисе, слушати исповиједи и давати покоре.
Поред богомоља имат ћемо гробља, у којима ће се покапати браћа и дошљаци ако ондје случајно умру. Најмање седам пута на годину примат ћемо из руку свећеника Тијело Господње, а то значи: на Божић, Ускрс, Духове, Благдан апостола Петра и Павла, Узнесење Дјевице Марије, на њезино рођење и на спомен Свих Светих, који се слави први студенога.
Од Цркве одређене постове обдржават ћемо и чувати оно што су наши стари мудро одредили. Жене, које буду припадале нашој дружби, бит ће одијељене од мушкараца како у спаваоницама тако и у благоваоницама, а нитко од браће неће сам са самом разговарати, откуда би могла произаћи зла сумња. Нити ћемо унапријед примати некога или неку удату, осим ако се узајамним споразумом, обећавши уздржљивост, обоје заједнички обрате.
Славит ћемо светачке благдане одређене од Светих Отаца и никога, за којега бисмо са сигурношћу знали да је манихејац или неки други кривовјерац, нећемо примити да с нама станује. И како смо одијељени од осталих свјетовњака животом и владањем, тако ћемо се такођер разликовати одјећом, која ће бити затворена, необојана (не шарена), измјерена до глежања.
Од сада се нећемо називати кршћанима, као до сада, него браћо, да не бисмо, себи приписујући то име, другим кршћанима наносили неправду. Кад умре учитељ, од сада за вазда, приори с вијећем браће, бојећи се Бога, изабрат ће старјешину којега треба потврдити римски првосвећеник. И ако Римска црква буде хтјела нешто додати или ублажити, вјерно ћемо прихватити и обдржавати. Да ово има снагу за вазда, доказујемо нашим потписом.
Дано код ријеке Босне, на мјесту које се зове Билино поље, 8. травња (1203.).
Потписујемо: Драгич, Љубин, Дражета, Прибиш, Љубен, Радош, Владош, бан Кулин, Марин архиђакон дубровачки.
Затим ми Љубин и Дражета по вољи све наше браће у Босни и самога бана Кулина, с истим господином Иваном капеланом дошавши к узвишеном и најкршћанскијем краљу Угарске, у присутности самога краља и часнога надбискупа калочког а и бискупа из Печуха и многих других заклели смо се у име свих да ћемо оно што смо уговорили чувати, и ако Римска црква буде хтјела од нас нешто друго, увест ћемо по католичкој вјери.
Учињено на Краљеву отоку, 30. травња 1203.
