Андрија Качић Миошић
Из пројекта Википедија
Целовиту песничку интерпретацију „словинске" историје дао је средином XVIII века фрањевац из Макарске Андрија Качић Миошић у свом делу Разговор угодни народа словинског писаном у римованом десетерцу, подражавањем народне јуначке поезије. У њему је „словинска" историја схваћена на исти начин као код Орбина. Основу његове књиге чине песме и летописне белешке о педесет „словинских" краљева. У тај списак ушли су најпре тридесет девет краљева из Дукљанинова Летописа и једанаест српских владара (по његовом рачунању) од светог Симеона до краља Вукашина. Овај други приказан је као педесети и последњи „словински" краљ.
На ту заједничку основу Качић додаје песме и летописне белешке о темама регионалног карактера, о рашким (после Вукашина), зетским, бугарским и босанским главарима, да би у завршном делу унео песме о јунацима каснијих времена, међу којима има највише песама о албанском јунаку „Јури Кастриотићу" (Скендербегу), којег такође убраја у „словинску" историју. Најмање места добила је хрватска средњовековна историја, која је посве на периферији њeговог интересовања.
