Алин Поток
Из пројекта Википедија
Село Алин Поток налази се на југоисточном делу златиборске висоравни. Удаљено је тридесетак километара јужно од Ужица, а десетак-петнаест километара југоисточно од туристичког насеља Златибор. Наткриљено је са југозапада венцем Чиготе (1422 м). У селу се издвајају три врха: Крст (1060 м), Бојиште (1070 м) и Чумски врх (1090 м). Кроз атар села протиче река Катушница која извире испод Јединог бора а улива се у Велики Рзав. Име је добила по катунима којих је у њеном сливу било у средњем веку и тада се звала Катуништица. У селу извире речица Приштавица која то име добија пошто прође кроз познату Терзића пећину.
Кроз центар села прилази асфалтни пут Златибор–Сирогојно. Тим путем је село повезано и са општинским седиштем у Чајетини. Место Збориште дели село на два скоро једнака дела. Ту се налазе школа, продавница (отворена 1945) а у новије време и кафана.
Основна школа подигнута је 1922. а почела са радом 1923. Село је елктрифицирано 1959. Стари макадамски пут за Чајетину изграђен 1959. а асфалтиран је 1978. године. Скоро сва домаћинства су прикључена на водоводну мрежу. Од 1996. већи део села има телефонску везу.
Село се под садашњим именом први пут помиње 1812. године. Вероватно је село, или само његов део, у турско доба било чифлук (читлук), а не спахилук, неког Алије по коме је добило име. Основано се претпоставља да се у прошлости звало Збориштица (или Зборишница). Садашњи централни део села са називом Збориште на то нас упућује.
Најстарија фамилија у Алину Потоку и једна од најстаријих златиборских породица су Дабићи. Још од почетка 19. века, а можда и од раније, постоји још 13 фамилија. То су: Његошевићи, Лазовићи, Терзићи, Милаћевићи, Грујичићи, Чумићи, Стојановићи, Лазаревићи, Марковићи, Николићи, Лекићи и Савичићи.
По првом познатом попису из 1818. Алин Поток је имао 13 домаћинстава са око 90-100 становника. Од тада се број становника села уз повремене осцилације стално повећавао и највећи број је достигнут половином двадесетог века. По попису из 1953. у селу је било 712 становника у 118 домаћинстава, тј. просечно 6 чланова по домаћинству. После тог максимума становништво села А. Поток се непрекидно смањује (као и у осталим селима златиборског краја). По попису 2002. село је имало 244 становника у 93 домаћинства. Број чланова по домаћинству је 2,66. Веома је неповољна старосна структура становништва. Просечна старост је 51,5, а од тога мушких 49,4 а женских 53,6. Жене су, значи у просеку нешто старије. Млађих од 14 година има свага 18 или 7,4%, а старијих од 65 година има 95 или 38,9%. У овој задњој групи има више жена (58,9%) него мушкараца (41,1%). Од укупног броја становника само се 76 (31,1) налазило у групи од 20-50 година, тј у узрасту који је повољан за привредне активности.
Исељавање из села траје од друге половине 19. века а најинтензивније је било почетком друге половине 20. века.
Основно занимање становништва је сточарство и земљорадња. Алинчани су били познати као добри мајстори за обраду дрвета (израда кревета, столова, качица за сир и кајмак и сл) и већег броја пољопривредних алата. Село је веома је погодно за развој сеоског туризма.
Од формирања до укидања срезова, Алин Поток је стално био у саставу Златиборског среза. Од 1839. од када постоје општине као административно-територијалне јединице па до краја Другог светског рата, Алин Поток са селом Рожанством чини једну општину са седиштем у Рожанству. Сада је месна заједница општине Чајетине.
О селу су написане две хронике-родослова и два романа чија се радња делимично одиграва у овом селу:
- Грујичић Живорад-Живко: Алин Поток, село под Чиготом, Чајетина, 1998.
- Дабић Б. Миодраг: Дабићи из Алина Потока, Златибор, 2004.
- Савичић Станка: Плачи, небо, уместо мене, Чачак, 2001.
- Савичић Станка: Лена, Београд, 2003.
Аутори ових књига су рођени у Алином Потоку.
Овај чланак је дио википортала Златибор - више о Златибору |
Златибор (насеље) | Чајетина | Сирогојно | Рожанство | Семегњево | Мокра Гора | Увац | Села Муртеничке области | Рибница | Кремна | Гостиље | Око | Јабланица | Доброселица | Мачкат | Водице | Села Бранешког поља | Љубиш | Алин Поток