Агресивност
Из пројекта Википедија
Агресивност се различито тумачи у хуманистичким, друштвеним и природним наукама. Појам је изведен из Фројдове поставке о нагонима (посебно нагону смрти) који је примарно усмерен на властити организам, (када се испољава у виду самодеструкције). Када се преусмери на спољашње објекте јавља се као агресивност. Као и Ерос, агресивност је примаран и урођен нагон и зато се, по Фројду, не може искоренити. По другим схватањима нагон агресивности нема сопствени извор енергије, већ је изведен из нагона за животом, те се јавља као реакција на фрустрацију. Фром сматра да је агресивност и тежња за разарањем, одговор на ускраћивање основних људских потреба. Фром је инаугурисао теорију људске деструктивности којом јасно дефинише разлику између бенигне и малигне агресивности.
Напомена: Овај чланак, или један његов део, је изворно преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора
