Јохан Кеплер
Из пројекта Википедија
Јохан Кеплер нем. Friedrich Johannes Kepler (27. децембра 1571. - Регенсбург, 15. новембра 1630.), немачки астроном.
Садржај |
[уреди] Детињство
Много података о Јохан Кеплеру и његовој породици знамо из хороскопа које је сам писао. Ти хороскопи ће имати важну улогу у његовом даљем животу, јер ће му израда истих за бројне племениташе осигурати довољно средстава за бављење правим научним радом. У његовом хороскопу пише да је рођен 27. децембра 1571. у 14.30, након трудноће од 224 дана, 9 сати и 53 минута. Рођен је у немачком градићу Вилу који је у то време имао око 200 становника.
Из хороскопа сазнајемо да му је деда Себалдус Кеплер био крзнар и градоначелник. Имао је дванаесторо деце од којих су прво троје и последње умрли док су били у колевци. Јоханов отац Хенрих био је четврто дете и остао као најстарији од преживеле браће и сестара. Био је професионални војник. Кад је Јохану било три године, отац му одлази у рат, у Холандију против протестантских побуњеника. Годину дана касније Јоханова мајка се придружује мужу и оставља децу баки.
Годину дана касније родитељи се враћају и купују кућу у Леонбергу, али ускоро отац их опет напушта и придружује се у војсци војводе од Албе. Враћа се још једном, продаје кућу и купује крчму. Тај посао му не иде и он 1588. напушта породицу, која га више никада није видела. До тада је Јоханова мајка родила седморо деце, од којих троје рано умире, а један син је био епилептичар.
Ово најкраће могуће сажимање породничног стања показује да Кеплер није имао сретно детињство, штавише, такве бурне промене морају утицати на психу детета. Његова срећа је била да су протестанти у то време настојали солидно образовати сиромашну и надарену децу. Кеплер је, као што видимо, био протестант, сиромашан и надарен, па га примају у основну школу, у којој је настава одржавана на латинском. После одлази у богословију где матурира са седамнаест година. Школу наставља на филозофском факултету у Тибингену, који такође врло брзо завршава и прелази на Теолошки факултет. Јасно је да он, иако је од најранијег детињства био јако религиозан, никада није намеравао постати свештеник, али у то сиромашно доба није било другог начина да се образује. После четири године студија теологије, управо кад је био пред завршним испитима, понуђено му је место професора Протестантске школе у Грацу. Аустријски протестанти су се обратили Тибингену, а професори су оценили да ће независни, знатижељни и пркосни Кеплер, који је јавно бранио Коперника, бити бољи професор него свештеник. Кеплер је био почашћен, али није био одушевљен – положај је био низак. На крају су знатижеља и независност тог положаја превагнули и он прихвата понуду под условом да се може вратити и завршити студије теологије.
[уреди] Рад пре Брахеа
[уреди] Професор Кеплер
Предавања математике у Грацу испала су велико разочарање за њега; Прве године је имао мало студената, а друге године ни једног. Томе је допринела његова ментална формација неприлагођена педагогији. Он је имао врло бујну машту, јако спрегнуту са осећајима, тако да је њена кривудања једва он сам пратио. Често се узбуђивао због малих ствари, неразумљивих просечном ђаку. Ти исти просечни ђаци га често нису разумевали и био им је смешан.
Неуспех га је терао у очај и Кеплер је молио свог професора Местлина да га врати. Управа школе је међутим била задовољна њиме. Говорили су да то није његова кривица, и доделили су му додатна предавања - реторику и читање Вирглија. Други део његовог посла сводио се углавном на "примењену астрономију", тј. астрологију. Морао је спремати годишње хороскопе и календаре. Кеплеру је то било занимљиво, уосталом добијао је и 20 форинти по хороскопу, што је тада била пристојна сума.
Са првим календаром/хороскопом је имао среће; предвидео је два догађаја (која су објективно била прилично извесна): Хоће ли зима бити јака и да ће Турци напасти Аустрију?
Ова два догађаја су се догодила, па се његово пророчанство испунило. У Алпима су људи умирали од хладноће, а око Беча су Турци палили и пљачкали. Тако му је "покћерка астрономије", како је звао астрологију, неочекивано донела популарност и донекле финансијску сигурност.
Поред предавања и спремања календара, Кеплеру је остало доста времена и за креативну активност. Он није прошао кроз неку школу истраживања, и није имао прилике пратити рад неког истраживача. Да је имао, врло је вероватно да не би открио своје законе, већ би ишао стопама својих претходника.
Важно је напоменути да Кеплер није био непогрешиви истраживач. Штавише, често се каже да је он за сваки добар корак направио три погрешна. Само што би онај један био толико добар да му се опраштају сва три погрешна.
Кеплер је био вероватно најсистематичнији ум у науци уопште. Годинама је израђивао стотине страница прорачуна и никада се није задовољавао са осредњим слагањем теорије и проматрања. Ако се теорија не би тачно прилагодила унутар подручја проматрања, требало је потражити друге могућности. Колико год су првотна рачунања тражила много времена и напора, она су морала завршити тачно. Управо како су Кеплерови успеси надвладали његове грешке, тако је карактеристично да се увек покоравао проматрањима, која су превагнула необичне плодове његове својеврсне (не)стварности.
И тако је Кеплер почео од праћења пропорција бројева и њихових квадрата тражећи подударности облика и њихових комбинација. Та метода је позната као "Питагоризирање". Данас је "питагоризирање" губљење времена, али Кеплер је пре око четиристотине година, полазећи управо од Питагоре и Платона, успео.
[уреди] Космички пехар
Кад је Кеплер завршио рукопис "Космичке мистерије", добио је два месеца годишњег одмора да у Виртембергу осигура објављивање. Тиме се бави његов професор Местлин, који пише одушевљену рецензију сенату универзитета и надгледа штампање.
За то време Кеплер уверава Фридриха, кнеза од Виртемберга, да се направи пехар по његовом космичком моделу. Разни мајстори би требали израдити разне делове да се тајна пехара не би открила. Знаци планета би се израдили од драгог камења: Сатурн од дијаманата, Месец од бисера, итд. Свака сфера би садржавала друго пиће, које би скривеним цевима стизало до славина. Сунце би садржавало аква-виту, Меркур брандy, Месец воду итд.
Кнез му је наложио да направи модел од бакра, уколико му се свиди добиће средства да га направи од сребра. Кеплер није имао новца за бакар па га је направио од папира разних боја, али знатно већег него што је требао бити. Кнезу се свидело, али мајстори тако нешто нису могли израдити. Чак ни измењени модел, без пића, који је Кеплер опет направио од папира. Уместо два, Кеплер је остао шест месеци, и вратио се необављена посла. Посао се вукао још годинама; Кеплер је након неког времена написао извештај и напустио рад на пехару. Шест месеци касније понудио је модел Сунчевог система и почео се њиме интензивно бавити.
[уреди] Школовање код Брахеа
Проучавајући даље своје идеје о телима и куглама запазио је да је Коперник другачије третирао случај Земље од других планета. То је потакло Кеплера, јер ако је Коперник овде погрешио и ако би се Земља третирала на исти начин као и све друге планете, његова необична теорија би се могла боље ускладити са проматрањима. Зато се Кеплер дао на одређивање тачне стазе Земље. За ово су му била потребна најтачнија проматрања, па је одлучио замолити Тиха Брахеа да му уступи своје књиге са мерењима.
Велика удаљеност од Граца, где је Кеплер живео, до Данске можда би га спречила да отпутује код Тиха, али Тихо се посвађао са многим људима у Данској и бојећи се да му не узму његове инструменте напустио је Данску 1597. године и населио се у Чешкој пред крај XVI века. Кеплер је у међувремену побегао из Граца због религиозних прогона и дошао у Праг 4. фебруара 1600. године. Тако је Кеплер могао контактирати Тиха. Али Тихо Брахеу није падало на памет да Кеплеру само уступи мерења, он је захтевао да му се Кеплер придружи као асистент и са њим проводи мерења.
Пошто је Брахеов старији асистент Лонгомонтанус имао проблема са Марсом, њега добија амбициозни Кеплер. Овај изјављује да ће одредити параметре путање за осам дана (чак су пале опкладе). Посао је трајао шест година. Сретна је околност што Кеплер почиње са Марсом, јер је он, укупно гледано, најпогоднији за откриће елиптичности.
Кеплер тада под Брахеовом, не баш нежном руком, пролази своју прву школу мерења. Десет месеци колико су провели заједно (од укупно 18) било је довољно да Кеплер заврши школовање. То је могло трајати и краће да Кеплер није ишао два пута у Грац, како би довео жену. У међувремену, Брахе предлаже цару да узме Кеплера у службу.
Два дана након Брахеове смрти, 6. новембра 1601, Кеплер је именован за Царског математичара. Имао је 30 година. На самртној постељи Тихо Брахе је заклињао Кеплера да не заборави систем који је он заступао, да се Сунце окреће око Земље, а да се све остале планете окрећу око Сунца. Кеплер је обећао да то неће заборавити, премда је био свестан да се овај систем само незнатно разликује од Коперниковог система. У својим каснијим радовима он се савесно држао обећања.
Важно је напоменути да је Брахе имао врло неугодну нарав и сватко ко је радио са њим је сваки дан био обасипан бујицом увреда. Тиме Кеплерово придржавање обећања још више добија на тежини и одлично је сведочанство Кеплеровог карактера (и неизмерног поштивања Тиха Брахеа), као и чињеница да је 25 година после своје велике планетарне таблице Рудолфове таблице посветио успомени на Тиха Брахеа.
[уреди] Рад после Брахеове смрти
[уреди] Књиге
Кеплер је објавио три познате књиге након Брахеове смрти:
- Нова астрономија (Astronomia nova)
- Хармоније свијета (Harmonices mundi)
- Рудолфове таблице (Tabuli Rudolphinae)
[уреди] Астрологија и други пројекти
Током 6 година борбе са Марсом, Кеплер је такође обављао своје дужности Царског математичара: издавао је годишње календаре астролошких прогноза, радио је хороскопе личностима на двору и њиховим гостима, одговарао је на најразличитија и бројна питања знатижељних важних личности. Написао је две књижице о астрологији, једну о кометама и једну о облику кристала снега. У то време је записао и неколико чудних теорија за које је заслужан, већ споменути, филозофско-осећајни део његовог карактера:
Чудна је аномалија да је Кеплер, радећи по овој нетачној основи, ипак дошао до тачног резултата, тј. да планете описују исте површине у једнаким временима. (Други Кеплеров закон)
До краја живота веровао је да брзине планета опадају обрнуто са својим удаљеностима од Сунца. Била је чудна ствар да се овај закључак није могао употребити од планете до планете, него само за исту планету на разним даљинама од Сунца. Чињеница да периоди обиласка планета око Сунца не зависе од квадрата њихових удаљености, показала би Кеплеру да његова замисао није била исправна. Насупрот томе, Кеплер је открио најзначајнији однос између периода обиласка планета и њихових средњих удаљености од Сунца: он каже да је квадрат периода пропорционалан кубовима удаљености (Трећи Кеплеров закон).
[уреди] Последње године
Након прогона и бега из Линца Кеплер добија две понуде: Универзитет у Болоњи му нуди да наследи Магинија, а Френсис Бекон га позива у Енглеску. Обе је одбио - Исто као што Галилео никад не напушта Италију, Њутн Енглеску, тако ни Кеплер не напушта тадашње немачко царство.
Након што је завршио посао са Рудолфовим таблицама у Улму, одлази у Праг где је у то време Цар дошао крунисати сина за краља Чешке. Ту среће његовог славног генерала, грофа Валенштајна. Пре 25 година Валенштејн је преко посредника тражио од Кеплера хороскоп. Кеплер је сазнао о коме је реч и прориче му бриљантну будућност војсковође. Шеснаест година касније израђује му још један хороскоп. Када су се срели у Прагу, Валенштајн му предлаже да буде, поред царског, и његов приватни математичар. Како није знао где ће, Кеплер пристаје.
Валенштајн је био потпуно незаинтересиран за науку, само су му хороскопи били важни. А кад их је Кеплер почео писати опрезно, Валенштајн је од њега тражио податке о положају планета које је слао послушнијим астролозима..
Кеплер тада са својим зетом почиње штампати «ефемериде»; посао се сводио на то да на основу својих Рудолфових табела израчунава детаљно кретање планета током године, на основу чега се раде хороскопи. Те су књиге биле популарне, али њихово припремање је представљало најнижи ниво до којег се он спустио.
То га је довело до психичког стања у којем ће да искористи прву прилику да оде - било куда. Планира отићи у Ратисбон и утерати од цара 12.000 флорина дуга. Путовао је на једној раги коју у Ратисбону продаје за два флорина. Три дана касније добија грозницу и неколико дана касније, 15. новембра 1630, умире у педесетој години. Цар му је остао дужан, не само оних 12.000 флорина.
[уреди] Литература
- Фред Хојл – Астрономија (Младост, Загреб, 1971.)
- Милорад Млађеновић – Кораци открића природе (Библиотека Ђордано Бруно, Градина 1991.)
