Снег
Из пројекта Википедија
Снијег је падавина у облику ледених кристала воде, која се састоји од мноштва пахуљица. Иако се састоји од мали неправилних дијелова снијег је уствари зрнасти материјал. Има отворену и меку структуру док се не нађе под спољашњим притиском.
Снијег се формира када водена пара сублимира високо у атмосфери на температури мањој од 0°C (32°F), и након тога падне на земљу. Снијег такође може бити вјештачки направљен коришћењем сњежних топова, који заправо праве ситна зрна сличнија крупи.
Садржај |
[уреди] Појава
Сњежне падавине зависе од доба године и локације, која укључује географску ширину, надморску висину и друге факторе који уопштено утичу на временске прилике.
Неке планине, од којих и неке близу екватора, имају стални сњежни покривач на врху, укључујући Килиманџаро у Танзанији. Обрнуто, многи дијелови Арктика и Антарктика имају малу количину сњежних падавина, упркос великој хладноћи.
Највеће укупне падавине на свијету су измјерене на планини Маунт Бејкер (Вашингтон, САД) током 1998-1999 сезоне када су износиле 28 метара, а највећа количина дневних падавина је измјерена на Сребрном језеру (Колорадо, САД) 1921. године и износи 1.93 метара.
[уреди] Рекреација
Врсте рекреације за које је неопходан снијег:
- многи зимски спортови попут скијања, санкања и других спортова
- прављење Сњешка Бијелића или кула од снијега
- грудвање (Пигмејске шимпанзе праве грудве од снијега и носе их са собом, али још нису виђени да их бацају.)
На мјестима гдје је довољно хладно, али нема падавина, могуће је користити сњежне топове за довољну количину снијега за зимске спортове.
Снијег компресован у блокове се у неким дијеловима свијета користи као материјал за градњу објеката, нпр. игло(сњежне куће).
[уреди] Геометрија
