Galileo Galilej
From Wikipedia
| Galileo Galilej | |
|---|---|
 Portret koji je naslikao Otavio Leoni |
|
| rođen: | 15. februar, 1564. Piza, Italija |
| preminuo: | 8. januar, 1642. Arčetri kod Firence, Italija |
Galileo Galilej (Galileo Galilei, 1564 - 1642), italijanski astronom, fizičar, matematičar i filozof prirode, čija su istraživanja postavila temelje modernoj mehanici i fizici.. Rođen je u Pizi. Uglavnom je obrazovan u manastiru Valombroza pored Firence, a na univerzitetu u Pizi studirao je od 1581. do 1585. godine. Ubrzo posle toga, neko vreme je predavao na firentinskoj Akademiji. Na univerzitetu u Pizi je predavao matematiku od 1592. do 1610. Bio je filozof i matematičar kod velikog toskanskog vojvode od 1610. pa do kraja svog života.
Godine 1616, teološki savetnici inkvizicije osudili su ga zbog toga što je zastupao novu astronomiju (zalagao se za Kopernikov heliocentrični sistem), i tada mu je zabranjeno da zastupa, predaje i brani osuđeno učenje. On se sa tim složio. Papa nikad nije potvrdio tu osudu, ali je 1632. godine, nakon objavljivanja njegovog dijaloga o alternativnim svetskim sistemima, Inkvizicija Galileju naredila da dođe u Rim. Tamo je stigao u februaru 1633, i bio ispitan 21. juna na osnovu optužbe da je spomenuta publikacija iz 1632. u suprotnosti sa odlukom od 1616. godine. Dvadeset drugog juna 1633. godine Galilej je pročitao svoje poricanje i, na zadovoljstvo suda, bio osuđen na utamničenje. Dopušteno mu je da se vrati u svoju vilu u Firenci i tamo ostane pod uslovom da živi u strogoj izolaciji, što je on i učinio i poslednjih osam godina svog života proveo u stalnom naučnom radu i eksperimentisanju.
Glavni spisi:
- Istraživač, 1623;
- Dijalog o dva glavna svetska sistema, 1632;
- Dijalozi o dve nove nauke, 1636.
- (1) Od Galilejevih naučnih otkrića valjalo bi spomenuti sledeća: izohronizam klatna, 1581; hidrostatičku vagu, 1586; principe dinamike, 1581-91; proporcionalni kompas i termometar, 1597. Iako nije bio pronalazač teleskopa, mnogo je doprineo njegovom usavršavanju, i zato je bio u stanju da opiše planine na Mesecu, Mlečni put kao ogromnu konstelaciju zvezda, Jupiterove satelite, Venerine mene i takozvane Sunčeve pege. Ova otkrića su se desila između 1609. i 1613. godine, pri čemu su Jupiterovi prstenovi ostavili najjači utisak na javnost, i doživljeni su kao dramatični dokaz nove astronomije. Godine 1637, samo nekoliko meseci pre nego što je oslepeo, Galilej je opisao dnevnu libraciju Meseca. Kada je oslepeo, razvio je teoriju o upotrebi klatna u satu.
- (2) Međuzavisnost kretanja i sile, i nepromenljivost uzročno-posledičnih odnosa koja iz toga sledi, uvela je potpuno novu mentalnu perspektivu gledanja na svet — perspektivu nove filozofije koja je počela da se razvija. Da su sva tela teška, da je težina kontinuirana sila privlačenja prema centru Zemlje, da bi u vakuumu sva tela padala jednakom brzinom, da inercija povlači istrajavanje i u kretanju i u mirovanju, da zvezde i planete nisu manje propadljive od Zemlje, te da treba koristiti pojmove koji su odlučivi - to je bio put ka budućnosti. Metodološki gledano, Galilej je povezao empirijska i formalna razmatranja, i matematiku učinio primenljivom na probleme sa kojima se susretao. Kombinacija eksperimenta i proračuna davala je rezultate koji su mogli da potvrđuju ili obaraju teorije.
- (3) U opštoj filozofiji, Galilej je smatrao da je atomizam u skladu sa spomenutim procedurama. Naglašavajući kvantitativne aspekte prirode, Galilej je povukao razliku između primarnih i sekundarnih svojstava koju mi danas pripisujemo Loku. Objektivnost merljivog i subjektivnost nemerljivog, koje je Galilej moćno oživeo, ostali su standardni i praktično neoborivi pojmovi. (domatrios)
Template:Za malo pa izabrani
