Нобелова награда за економију
Из пројекта Википедија
Награда Шведске банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела (на шведском Sveriges Riksbanks pris i ekonomisk vetenskap till Alfred Nobels minne) је награда која се додјељује сваке године за вансеријске интелектуалне доприносе у области економије. Награда је основана од стране Шведске банке (најстарије централне банке на свијету) на 300-ту годишњицу њеног оснивања 1968. године. Иако та награда није утемељена на тестаменту Алфреда Нобела, лауреати из економије примају диплому и златну медаљу од шведског краља 10. децембра у Стокхолму на истој церемонији на којој и добитници Нобелове награде из физике, хемије, физиологије или медицине и књижевности. Износ новчане награде за економију једнак је другим наградама.
Престиж ове награде делимично проистиче из њеног повезивања са наградама створеним на основу тестамента Алфреда Нобела, што је често било извор контроверзи. Награда се обично назива Нобелова награда за економију, или тачније, Нобелова меморијална награда за екомомију.
У фебруару 1995. године је одлучено да награда за економију буде дефинисана као награда за друштвене науке, отварајући тако Нобелову награду великим доприносима из других области, као што су политичке науке, психологија и социологија. Такође, структура Комитета за награду за економију је измјењена, будући да сада два члана нису економисти, док се раније комитет ове награде састојао од пет економиста.
Садржај |
[уреди] Поступак добијања награде
Лауреате из економије, као и лауреате из хемије и физике, бира Краљевска шведска академија наука. Сваке године око сто живих особа буде номиновано од стране квалификованих предлагача, које се прослеђују одбору од пет до осам чланова, а који затим подноси свој избор добитника Шведској академији на финално одобрење. Награду може поделити највише троје добитника. Награда се додељује у Стокхолму и праћена је финансијском наградом од десет милиона круна, или отприлике један милион евра у 2004. години.
[уреди] Добитници награде
[уреди] 1960-те
| Година | Име | Област |
|---|---|---|
| 1969. | Рагнар Фриш (Норвешка), Јан Тинберген (Холандија) | за развијање и примјену динамичких модела за анализу економских процеса |
[уреди] 1970-те
| Година | Име | Област |
|---|---|---|
| 1970. | Пол Самјуелсон (САД) | за научни рад преко којег је развио статичку и динамичку економску теорију и за активни допринос у подизању нивоа анализе у економији |
| 1971. | Сајмон Кузњец (САД) | за своју емпиријски засновану интерпретацију економског раста, која је довела до новог и продубљеног увида у економску и социјалну структуру и процес развоја |
| 1972. | Џон Хикс (Уједињено Краљевство), Кенет Ероу (САД) | за њихов пионирски допринос у теорији опште економске равнотеже и теорије благостања |
| 1973. | Василиј Леонтијев (САД) | за развој инпут-аутпут метода и за његову примјену на важне економске проблеме |
| 1974. | Гунар Мирдал (Шведска), Фридрих Хајек (Уједињено Краљевство) | за њихов пионирски рад у теорији новца и економских флуктуација и за њихову продорну анализу међузависности економских, друштвених и институционалних феномена |
| 1975. | Леонид Канторович (СССР), Тјалинг Купманс (САД) | за њихов допринос теорији оптималне алокације ресурса |
| 1976. | Милтон Фридман (САД) | за његов допринос напретку на подручјима анализе потрошње, монетарне историје и теорије и за демонстрацију сложености стабилизационе политике |
| 1977. | Бертил Олин (Шведска), Џејмс Мид (Уједињено Краљевство) | за њихов велики допринос теорији спољне трговине и међународних токова капитала |
| 1978. | Херберт Сајмон (САД) | за његово пионирско истраживање поступака доношења одлука унутар економских организација |
| 1979. | Теодор Шулц (САД), Артур Луис (Уједињено Краљевство) | за њихово пионирско истраживање у истраживању економског развоја са посебним доприносом у рјешавању проблема земаља у развоју. |
[уреди] 1980-те
| Година | Име | Област |
|---|---|---|
| 1980. | Лоренс Клајн (САД) | за стварање економетријских модела и њихову примену на анализу економских флуктуација и економских политика |
| 1981. | Џејмс Тобин (САД) | за његову анализу финансијских тржишта и њихових односа са одлукама о потрошњи, запосленошћу, производњом и ценама |
| 1982. | Џорџ Стиглер (САД) | за његове важне студије о индустријским структурама, функционисању тржишта и узроцима и ефектима државне регулације |
| 1983. | Жерар Дебре (САД) | за укчучивање нових аналитичких метода у економску теорију и за темељну реформулацију теорије опште равнотеже |
| 1984. | Ричард Стоун (Уједињено Краљевство) | за фундаменталне доприносе развоју система националних рачуна и, стога, за битно унапређење основе за емпиријске економске анализе |
| 1985. | Франко Модиљани (САД) | за његову пионирску анализу штедње и финансијских тржишта |
| 1986. | Џејмс Бјукенен (САД) | за његов развој уговорне и конституционалне основе за теорију доношења економских и политичких одлука |
| 1987. | Роберт Солоу (САД) | за његов допринос теорији економског раста |
| 1988. | Морис Але (Француска) | за његов пионирски допринос теорији тржишта и ефикасног коришћења ресурса |
| 1989. | Trygve Haavelmo (Норвешка) | за његово разјашњење теорије вероватноће као основе економетрије и за анализу симултаних економских структура |
[уреди] 1990-те
| Година | Име | Област |
|---|---|---|
| 1990 | Хари Марковиц (САД), Мертон Милер (САД), Вилијем Шарп (САД) | за њихов пионирски рад у теорији финанијске економије |
| 1991. | Роналд Коуз (Уједињено Краљевство) | за његово откриће и разјашњење значења трансакционих трошкова и власничких права за институционалне структуре и функционисање економије |
| 1992. | Гери Бекер (САД) | за проширење домена микроекономске анализе на широки спектар људских понашања и интеракција, укључујући и понашања невезана за тржиште |
| 1993. | Роберт Фогел (USA), Даглас Норт (САД) | за обнављање истраживања економске историје применом економске теорије и квантитативних метода ради објашњења економских и институционалних промена |
| 1994. | Џон Харшањи (САД), Џон Неш (САД), Рајнхард Зелтен (Немачка) | за њихову пионирску анализу равнотеже у теорији некооперативних игара |
| 1995. | Роберт Лукас (САД) | за развој и примену хипотезе о рационалним очекивањима, што је трансформисало макроекономску анализу и продубило наше разумевање економске политике |
| 1996. | Џејмс Мирлис (Уједињено Краљевство), Вилијем Викри (САД) | за њихов фундаменталне доприносе економској теорији подстицаја у условима асиметричних информација |
| 1997. | Роберт Мертон (САД), Мајрон Шоулс (САД) | за нови метод одређивања цена деривата |
| 1998. | Амартја Сен (Индија) | за његов допринос економици благостања |
| 1999. | Роберт Мандел (Канада) | за његову анализу монетарне и фискалне политике у условима различитих режима девизног курса и анализу оптималних валутних подручја |
[уреди] 2000-те
| Година | Име | Област |
|---|---|---|
| 2000. | Џејмс Хекман (САД), Данијел МекФаден (САД) |
за његову анализу теорије и метода анализе селективних узорака за његов развој теорије и метода анализе дискретног избора |
| 2001. | Џорџ Акерлоф (САД), Мајкл Спенс (САД), Џозеф Стиглиц (САД) | за њихову анализу тржишта са асиметричним информацијама |
| 2002. | Данијел Канеман (Израел/САД), Вернон Смит (САД) |
за интегрисање увида из психолошких истраживања у економскунауку, посебно оних која с еодносе на њудско просуђивање и доношење одлука у условима неизвесности за успостављање лабораторијских експеримената као оруђа у емпријској економској анализи, посебно у студијама алтернативних тржишних механизама |
| 2003. | Роберт Ингл (САД), Клајв Гренџер (Уједињено Краљевство) | за методе анализе економских временских серија са варијабилношћу времена или заједничким трендовима |
| 2004. | Фин Кидланд (Норвешка), Едвард Прескот (САД) | за њихове доприносе динамичној макроекономији: временска конзистентност економске политике и покретачке снаге иза привредних циклуса |
| 2005. | Роберт Ауман (Израел/САД), Томас Шелинг (САД) | за наше боље разумевање конфликта и сарадње кроз анализу теорије игара |
[уреди] Спољашње везе
- Награде на сајту фондације Нобел
- Добитници награде из Економије
- Историја награде и контроверзије
| Нобелова награда |
| Нобелове награде |
| Физика | Хемија | Физиологија и медицина | Књижевност | Мир | Економија |
| Добитници Нобелове награде за економију |
| Рагнар Фриш и Јан Тинберген • Пол Самјуелсон • Сајмон Кузњец • Џон Хикс и Кенет Ероу • Василиј Леонтијев • Гунар Мирдал и Фридрих Хајек • Леонид Канторович • Тјалинг Купманс • Милтон Фридман • Бертил Олин и Џејмс Мид • Херберт Сајмон • Теодор Шулц и Артур Луис • Лоренс Клајн • Џејмс Тобин • Џорџ Стиглер • Жерар Дебре • Ричард Стоун • Франко Модиљани • Џејмс Бјукенен • Роберт Солоу • Морис Але • Тригве Хавелмо • Хари Марковиц, Мертон Милер и Вијилем Шарп • Роналд Коуз • Гери Бекер • Роберт Фогел и Даглас Норт • Џон Харшањи, Џон Неш и Рајнхард Зелтен • Роберт Лукас • Џејмс Мирлис и Вилијем Викри • Роберт Мертон и Мајрон Шоулс • Амартја Сен • Роберт Мандел • Џејмс Хекман и Данијел МекФаден • Џорџ Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Стиглиц • Данијел Канеман и Вернон Смит • Роберт Ингл и Клајв Гренџер • Фин Кидланд и Едвард Прескот • Роберт Ауман и Томас Шелинг |
