Поларни медвед

Из пројекта Википедија

Поларни медвед

Таксономија

царство:	животиње
тип:	хордати
класа:	сисари
ред:	зверови
фамилија:	медведи
род:	Ursus
врста:	U. maritimus

Биномијална номенклатура

Ursus maritimus
Phipps, 1774

Екологија таксона

Поларни медвед (Ursus мaritimus) животиња која својом величином изазива страхопоштовање, заједно са мрким медведом и америчким црним медведом (често названим гризли) је трећа највећа копнена звер на свету. Жућкастобелом бојом крзна одлично је прилагођен својој околини.

[уреди] Карактеристике

Висина до рамена: 1,5 метара
Висина у усправном положају: 2,4 - 3,3 метра
Дужина тела: 2,5 метра
Тежина: мужјаци 300-800 kg, женке 150-300 kg
Заштита врсте: Северни медвјед је данас заштићена врста.

Крзно им је обично беле боје, али лети често добије жућкаст до бледо смеђи тон. Длаке немају пигмент како би сунчеви зраци могли продрети до коже која је црна. Као прилагођавање на своју околину, за додатну заштиту од хладноће имају слој масноће дебео и до 10 cm.

[уреди] Прехрана и лов

Најчешћи начин прехране северног медведа је лов, а њихов главни плен су туљани. Како се туљани непрестано селе, да би дошао до хране мора их тражити. Чека их код отвора за ваздух или им се опрезно прикрада док леже на снегу и греју се на сунцу. Далеко најчешћи плен су туљанови младунци јер их медвед лако проналази чак и под снегом у који су их закопале њихове мајке. Медвед ће убити туљана снажним ударцем по глави, а од плена искористити само изнутрице, кожу и масноћу. У касно лето и почетком јесени северни медведи се задржавају на обалама где траже угинуле китове и моржеве. За време летних месеци хране се бобицама и покојим глодаром.

[уреди] Распрострањеност и станиште

Поларни медведи се могу наћи широм арктичког појаса. Они или њихови трагови су примећени све до северног пола, али научници сматрају да се најчешће могу наћи на око 82 степена северне географске ширине. Јужна граница зависи од количине леда који се формира преко зиме. Ови медведи воле да путују по залеђеном мору. Они сваке године посете осрво Свети Лавренс и Лабрадор. У годинама када је лед довољно дебео, путују чак до Камчатке и Исланда. Најјужније пребивају у Џејмс заливу у Канади.

[уреди] Опис

Заједно са америчким гризлијем, поларни или бели медвед спада у ред највећих копнених грабљивица. Дугачак од 2.5 до 2.8 метара, и тежак до 600 кг. а изузетно до 800 кг. Мужјак може да буде и до два пута тежи од женке. Заштитно, спољно крзно, млечно беле боје састављено је од шупље и провидне длаке која преноси сунчеву топлоту до корена длаке, где је апсорбује црна кожа. Густо доње крзно и дебели слој сала додатна су заштита од оштре арктичке климе. Бројне лојне жлезде у кожи луче довољно масти, тако да му је длака увек масна па не пропушта поларну ледену воду до коже. Бели медведи имају пловну кожицу између прстију, што их чини одличним пливачима. Предњим шапама потискују воду , а задње шапе им служе као кормило. Могу да пливају брзином и до 10 километара на час. Такође, и на копну су веома вешти и брзи. По потреби, за пленом могу да потрче брзином и до 50 километара на час. Углавном лове фоке и моржеве, али када је пронађу, поједу и стрвину.

[уреди] Размножавање

Парење је у априлу и мају. Скотна женка копа брлог у снегу и окоти једно до четири младунчета. Када се роде, млади су веома мали, тешки око 1 кг. Потпуно су слепи, наредних 40 дана. Мајка их држи уз себе, обезбеђујући им неопходну топлоту. Млади почињу са узимањем чврсте хране већ са пет месеци, али сисају још две године. За време првих пар месеци живота, младунци остају у ископаној јазбини, али када достигну старост око 3 месеца и тежину око 10 до 15 кг. спремни су да путују са мајком, и да се уче животу у зимском свету. Са мајком остају око две године, након чега постају усамљене луталице.

Процењује се да данас има десет до петнаест хиљада северних медведа, са тим што их је највише, око шест хиљада, на подручју канадског Арктика. Да би се спречило њихово истрбљење претераним ловом, организовани су многи арктички резервати.