Сисари
Из пројекта Википедија
| Сисари | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||||
|
Сисари су класа из пододељка vertebrate из краљевства животиња коју карактерише способност женке да производи млеко које служи за исхрану младунаца. Постоји око 5500 врста сисара подељених у око 1200 родова, 152 породице и до 46 редова.
Од почетка живота на Земљи, све животиње су се постепено мењале. Неке су добиле (или "изгубиле") ноге, док су некима израсли рогови, кљунови или крила. Неке врсте су у потпуности изумрле и направиле место другима које су биле боље прилагођене својој околини.Овај процес промена и прилагођавања назива се еволуција.
Сисари су потомци звероликих рептила - пеликосаурија који су живели на Земљи пре неких 300 милиона година. Прве топлокевне животиње вероватно су били цинодонти. Мали, веома брзи месоједи, цинодонти су можда имали крзно уместо крљушти. Крзно је главна одлика топлокрвних животиња јер им помаже да одрже стабилну температуру тела.
Први прави сисари појавили су се пре отприлике 210 милиона година, у доба диносауруса. Да би избегли диносаурусе, сисари су излазили из скровишта само ноћу. Постепено су се развиле три главне групе сисара : торбари, кљунари и плацентални сисари. Изумирање диносауруса значило је да на копну одједном више није било огромних животиња. Тако су сисари добили могућност која им је била потребна да се брзо прошире и развију у мноштво различитих врста.
Садржај |
[уреди] Кљунари
[уреди] Слепи мишеви (Chiroptera)
Неколико врста сисара могу да једре кроз ваздух на кратким растојањима, али слепи мишеви су једини сисари који заиста могу да лете. Крила су им од коже која је чврсто разапета између дугих прстију њихових шака и глежњева. Данас слепи мишеви чине скоро једну четвртину укупног броја свих сисара. Постоје две главне групе слепих мишева: Прву цини породица летећих лисица, а у другу спадају све остале породице слепих мишева. Летеће лисице имају главе налик на праве лисице и хране се углавном биљним материјама што значи воћем, цвећем, нектаром и поленом. У потрази за храном користе своје крупне очи и оштро чуло мириса. Припадници друге групе слепих мишева углавном су месоједи који се хране инсектима, ситним сисарима, жабама, птицама, па чак и рибама. Ови слепи мишеви најчећце лове ноћу, користећи одјек за одређивање места на коме се налази њихов плен. Кроз нос или уста они производе пискави звук високог тона, а потом користе своје велике уши да ухвате одјек који им се враћа. На основу тога они створе слику о оклини и затим се великом брзиним упућују према инсектима у лету, чак и по мрклом мраку. Слепи мишеви обично лове ноћу а одмарају се током дана, висећи наглавачке у пећинама, шупљем дрвецу, па чак и у зградама. Неке врсте слепих мишева живе саме, а неке у скупинама од хиљаду и више јединки. Многе женке слепих мишева скупљају се у "обдаништима" - колонијама у којима остављају своје младунце да се заједно греју једни до других док оне одлазе у лов.
[уреди] Бубоједи (Insectivora)
Бубоједи су група малих сисара у коју спадају јежеви, кртице и ровци, као и неке мање познате животиње, као што су тенреци и чекињасти јежеви. Многи бубоједи су ноћне животиње, које ноћу излазе из својих скровишта ради хране. Имају дугачке њушке и врло оштро чуло мириса помоћу кога налазе свој плен, као на пример жабе. Неки бубоједи се хране и бораве на површини земље, а неки, нарочито кртице, живе у подземним рупама. Видролика ровцица, која припада породици тенрека, проводи доста времена у води, баш као и права видра. За одбрану јежеви и неки тенреци имају бодље, а кртице и ровцице кожу непријатног мириса. Веће животиње, као сто су панголин и јузноафрички мравојед, такође се хране бубама. Оне нападају гнезда мрава или термита, извлаче или увлаче свој дугачки, лепљиви језик и њиме покупе више инсеката одједном. Неки панголини могу да поједу и до 200 000 мрава током једне ноћи. Јузноафрички мравојед и панголин су самотњаци и ноћне животиње. Оне користе своје развијено чуло мириса да би утврдили где се налази добар извор хране. Имају снажне предње шапе, које користе за разбијање гнезда инсеката, као и за копање јазбина (јузноафрички мравојед) или верање уз дрвеће (панголин). Ако је у опасности, панголин ће се склупчати у лопту и бодље ће га штитити од напада. Јузноафрички мравојед ће се великом брзином закопати у јазбину.
[уреди] Примати(Primata)
Група сисара под именом примати састоји се од низих примата (полумајмуна), као сто су лемур и лори, и висих примата - мајмуна, безрепих мајмуна и људи. За разлику од цовека, примати зиве у свим деловима света осим у Северној Америци и Аустралији. Низи примати имају доста сиљата лица, добро цуло мириса и мање мозгове него виси примати, који имају пљосната лица, боље цуло вида и веце мозгове. Највеци део низих приматазиви на дрвецу и скаце или се вере са гране на грану хранеци се воцем, инсектима или лисцем. Неки лове и мале гмизавце, птице и слепе мисеве. Обицно имају дуге репове, који им помазу да одрзе равнотезу приликом спустања на земљу. Галаго, лори и авети су ноцне зивотиње. Галаго и авети брзо трце или скацу кроз дрвеце, а лори се крецу споро и опрезно. Ако осете опасност, укоце се и не померају сатима. Лемури су највеца група низих примата а зиве само на африцком острву Мадагаскар.Вецина лемура има дуге, цупаве репове и меко крзно, цесто са изразитим сарама. Када су на земљи, вецина се креце на све цетири ноге, али индри и сифаке скацу на задњим ногама.
У прву групу висих примата спадају мајмуни. Сви мајмуни осим мармозета и тамарина имају добро развијене руцне и нозне прсте. Уместо кандзи имају нокте, које користе за хватање и приносење хране. Вецина се храни воцем, лисцем, инсектима и другим малим створењима. Велики мајмуни, као на пример бабуни, убијају дивље зецеве или ланад. Вецина мајмуна зиви на дрвецу, иако се неки спустају на тло да би јели или мењали станисте. Бабуни могу да прелазе велике раздаљине идуци на све цетири ноге. На дрвецу мајмуни скацу или се одбацују са гране на грану. Гибони и мајмуни дрекавци имају репове прилагодјене кацењу о дрвеце. То значи да могу да их користе као додатни уд, да се њиме хватају за гране, па чак и висе, тако да им руке остају слободне за узимање хране.
[уреди] Безрепи мајмуни
Сви безрепи мајмуни имају дугацке руке, немају репове, могу да стоје и ходају усправно на две ноге. Мањи безрепи мајмуни, гибони, зиве у прасумама југоистоцне Азије. Они висе на дрвецу, наизменицно користеци по једну руку да се пребаце с једне гране на другу. Симпанзе, орангутани и гориле су познати као велики безрепи мајмуни (цовеколики мајмуни). Симпанзе и гориле се обицно крецу по тлу на сва цетири уда. Симпанзе се хране и на тлу и на дрвецу, инсектима, воцем и лисцем. Они такодје лове и убијају мајмуне, свиње и срне. Гориле се хране само биљкама са тла. Сви велики безрепи мајмуни праве "гнезда" у којима ноцу спавају. Они ломе и савијају лиснате гране да би направили лезај на дрвету или на тлу. Сваке ноци обицно праве ново гнездо. Одрасле зивотиње имају сопствена гнезда, а младунци спавају са мајкама. Орангутани се разликују од осталих великих безрепих мајмуна по томе сто највеци део времена проводе на на дрвецу. Њихове врло дугацке руке, саке и стопала у облику куке, омугуцавају им да се веру и одбацују с гране на грану. Само врло велики музјаци проводе висе времена на тлу. Орангутани зиве као самотњаци, лутајуци кроз прасуме југоистоцне Азије у потрази за воцем којим се хране. Велики безрепи мајмуни најблизи су цовекови родјаци. У стању су да користе орудја, да ресавају задатке или да брзо уце. Они зиве у заједницама које су цесто налик на насе. Медјутим, опстанак великих безрепих мајмуна, као и многих других зивотиња, доведен је у питање због лова и униставања великих прасума у Африци и Азији.
== Глодари == (Rodentia)
У глодаре спадају мишеви, пацови и веверице, као и даброви и бодљикаво прасе. То је веома велика група сисара која живи по целом свету, од леденог Арктика до најврелијих пустиња. Они се успешно одржавају јер могу да се прилагоде новој околини, да преживе са разним врстама хране, и врло брзо се размножавају. Нажалост, глодари често долазе у близак додир са људима и могу да постану штеточине. Они једу и загађују велике количине усева, ускладиштених житарица и кућне хране, а преносе и болести. Глодари су обично мале животиње кратких ногу и репа који може бити дуг или једва видљив. Интелигентни су и имају осетљива чула мириса и слуха. Своје осетљиве бркове користе за истраживање околине. Сви глодари имају зубе за уситњавање хране и два пара истурених оштрих секутића за глодање. Глодари једу углавном биљну храну, као сто су ораси, зрневље, лишће, кору дрвећа и дрво. Њихови предњи зуби за глодање стално расту да би се избегло њихово хабање због коришћења чврсте хране. Највеши број глодара живи у групама, од малих породица даброва до великих колонија веверица рупара или преријских свизаца.
[уреди] Торбари - (Marsupialia)
[уреди] Крезубице
Крезубице (едентата) су група сисара у коју спадају мравојед, армадиљо (оклопник) и лењивац. Реч "едентат" значи "без зуба", али само мравојед уопште нема зуба. Армадиљо и лењивац имају неколико врло једноставних зуба за млевење хране. Лењивац живи у прашумама Јужне Америке. Он проводи скоро све време висећи наглавачке са дрвећа и хранећи се лишћем. Лењивац се креће тако споро да у току једног дана пређе само неколико метара. Када је влажно време, не његово крзно насели се слој зелених алги, што му помазе да се камуфлира међу дрвецем. Армадиљу (оклопнику) камуфлаза није потребна - он има оклоп који га штити. Сачињен је од коштаних плочица и покрива цело тело, укључујући и реп, главу и удове. Само је трбух мек, а неке врсте армадиља могу да заштите и тај део тела тако што се склупчају у лопту. Мравојед се храни мравима и термитима, које проналази захваљујући свом чулу мириса. Језик џиновског мравоједа може да се размота у дужину од невероватних 60 центиметара.
Видети: Сисари Зимбабвеa
[уреди] Класификација
У чланцима на Википедији је коришћена следећа класификација:
[уреди] Подразред/Ред Monotremata
- Ред Monotremata
- Породица Tachyglossidae:
- Породица Ornithorhynchidae:
- Породица Kollikodontidae:
[уреди] Подразред Marsupialia
- Ред Didelphimorphia
- Породица Didelphidae: опосуми
- Ред Paucituberculata
- Породица Caenolestidae:
- Ред Microbiotheria
- Породица Microbiotheriidae:
- Ред Dasyuromorphia
- Породица Thylacinidae:
- Породица Dasyuridae:
- Породица Myrmecobiidae:
- Ред Notoryctemorphia
- Породица Notoryctidae:
- Надред Syndactyla
- Ред Peramelemorphia
- Породица Peramelidae:
- Породица Peroryctidae:
- Ред Diprotodontia
- Породица Phascolarctidae: коале
- Породица Vombatidae:
- Породица Phalangeridae:
- Породица Burramyidae:
- Породица Tarsipedidae:
- Породица Petauridae:
- Породица Pseudocheiridae:
- Породица Potoroidae:
- Породица Acrobatidae:
- Породица Hypsiprymnodontidae:
- Породица Macropodidae: кенгури и слично
- Ред Peramelemorphia
[уреди] Подразред Placentalia
- Ред Xenarthra
- Породица Bradypodidae:
- Породица Megalonychidae:
- Породица Choloepinae
- Породица Dasypodidae:
- Породица Myrmecophagidae:
- Ред Pholidota
- Породица Manidae:
- Надред Glires
- Ред Rodentia
- Suborder Sciurognathi
- Породица Aplodontidae:
- Породица Sciuridae: веверице, мрмоти
- Породица Castoridae:
- Породица Geomyidae:
- Породица Hetromyidae:
- Породица Dipodidae: j
- Породица Muridae: пацови и мишеви
- Породица Anomaluridae:
- Породица Pedetidae:
- Породица Ctenodactylidae:
- Породица Myoxidae:
- Suborder Hystricognathi
- Породица Laonastidae:
- Породица Bathyergidae:
- Породица Hystricidae:
- Породица Petromuridae:
- Породица Thryonomyidae:
- Породица Erethizontidae:
- Породица Chinchillidae:
- Породица Dinomyidae:
- Породица Caviidae:
- Породица Hydrochaeridae:
- Породица Dasyproctidae:
- Породица Agoutidae:
- Породица Ctenomyidae:
- Породица Octodontidae:
- Породица Abrocomidae:
- Породица Echimyidae:
- Породица Capromyidae:
- Породица Myocastoridae:
- Suborder Sciurognathi
- Ред Lagomorpha
- Породица Ochotonidae:
- Породица Leporidae: зечеви и ласице
- Ред Rodentia
- Ред Macroscelidea
- Породица Macroscelididae:
- Надред Archonta
- Ред Primates - примати
- Suborder Strepsirrhini
- Породица Cheirogaleidae: патуљасти лемури
- Породица Lemuridae: лемури
- Породица Lepilemuridae:
- Породица Indridae:
- Породица Daubentoniidae:
- Породица Lorisidae:
- Породица Galagidae:
- Suborder Haplorrhini
- Породица Tarsiidae:
- Породица Cebidae: marmosets, tamarins, capuchins and squirrel monkeys
- Породица Atelidae: owl, howler and spider monkeys, titis, sakis and ukaris
- Породица Cercopithecidae: мајмуни Старог света
- Породица Hylobatidae: гибони, siamangs
- Породица Hominidae: горила, шимпанза, орангутан, човек
- Suborder Strepsirrhini
- Ред Scandentia
- Породица Tupaiidae:
- Ред Chiroptera - слепи мишеви
- Подред Macrochiroptera
- Породица Pteropodidae:
- Подред Microchiroptera
- Породица Rhinopomatidae:
- Породица Craseonycteridae:
- Породица Emballonuridae:
- Породица Nycteridae:
- Породица Megadermatidae:
- Породица Rhinolophidae:
- Породица Noctilionidae:
- Породица Mormoopidae:
- Породица Phyllostomidae:
- Породица Natalidae:
- Породица Furipteridae:
- Породица Thyropteridae:
- Породица Myzopodidae:
- Породица Vespertilionidae:
- Породица Mystacinidae:
- Породица Molossidae:
- Подред Macrochiroptera
- Ред Dermoptera
- Породица Cynocephalidae:
- Ред Primates - примати
- Ред Insectivora - бубоједи
- Породица Solenodontidae:
- Породица Nesophontidae:
- Породица Tenrecidae:
- Породица Chrysochloridae: златне кртице
- Породица Erinaceidae:
- Породица Soricidae:
- Породица Talpidae:
- Ред Carnivora
- Suborder Fissipedia
- Суперпородица Caniformia
- Породица Canidae: вукови, којоти, лисице, шакали
- Породица Procyonidae: ракуни, kinkajou
- Породица Mustelidae: weasels, otters
- Породица Ailuridae: црвена панда
- Породица Mephitidae: творови
- Породица Ursidae: медведи, гигантска панда
- Суперпородица Feliformia
- Породица Felidae: мачке
- Породица Herpestidae: мунгоси
- Породица Hyaenidae: хијене
- Породица Viverridae: civets, genets
- Породица Nandiniidae: African palm civet
- Суперпородица Caniformia
- Надред Pinnipedia
- Суперпородица Otarioidae
- Породица Odobenidae: моржеви
- Породица Otariidae: морски лавови
- Суперпородица Phocoidae
- Породица Phocidae:
- Суперпородица Otarioidae
- Suborder Fissipedia
- Надред Ungulata
- Ред Tubulidentata
- Породица Orycteropodidae:
- Ред Hyracoidea
- Породица Procaviidae:
- Ред Proboscidea
- Породица Elephantidae: слонови
- Ред Sirenia
- Породица Dugongidae:
- Породица Trichechidae:
- Ред Perissodactyla
- Породица Equidae: коњи, зебре
- Породица Tapiridae: тапири
- Породица Rhinocerotidae:
- Ред Artiodactyla
- Suborder Suiformes
- Породица Suidae: свиње
- Породица Tayassuidae: пекари
- Породица Hippopotamidae: нилски коњ
- Suborder Tylopoda
- Породица Camelidae: камиле, љаме
- Suborder Ruminantia
- Породица Tragulidae:
- Породица Giraffidae: жирафе, окапи
- Породица Moschidae:
- Породица Cervidae: јелен
- Породица Antilocapridae:
- Породица Bovidae: антилопе, овце, козе, буфало, бизон, краве
- Suborder Suiformes
- Ред Cetacea - китови
- Suborder Mysticeti
- Породица Balaenidae:
- Породица Balaenopteridae:
- Породица Eschrichtiidae: Сиви кит
- Породица Neobalaenidae:
- Suborder Odontoceti
- Породица Delphinidae: делфини
- Породица Monodontidae: нарвал
- Породица Phocoenidae:
- Породица Physeteridae:
- Породица Platanistoidea: речни делфини
- Породица Ziphiidae: s
- Suborder Mysticeti
- Ред Tubulidentata
| Чланак Сисари је за мало па пример међу сјајним чланцима. Зато вас позивамо да, уколико мислите да можете да унапредите овај чланак, то и учините. |
