Пиринејско полуострво
Из пројекта Википедија
- "Иберија" се преусмерава овде. За остале употребе, погледајте Иберија (вишезначна одредница).
Пиринејскo полуострво се налази на крајњем југозападу Европе. Од Француске је одељено планинским ланцем Пиринеја по којем је добило име. Познато је и под називом Иберијско полуоствро, а назван је по старом народу (Ибери), који је у давној прошлости насељавао један део полуострва. Данас се на њему налазе државе Шпанија и Португалија, као и британска прекоморски територија Гибралтар.
Садржај |
[уреди] Географски подаци
Пиринејски полуострво, с површином од око 580.000 км², најзападније од три јужноевропска полуострва (Пиринејског, Апенинског и Балканског), односно четири северномедитеранска полуострва (три наведена и Мала Азија), и има све одлике континенталности.
[уреди] Рељеф и клима
[уреди] Становништво
[уреди] Историја
[уреди] Праисторијско раздобље
Пиренејско полуострво било је насељено већ у палеолиту. У пећинама, од којих је најславнија Алтамира, нађене су бројне пећинске слике.
У млађем каменом добу и у бакарном добу, Пиринејско полуострво је било једно од културних средишта.
Ширење Сахарске пустиње узроковало је исељавање становништва, од којих један део прелази Гибралтарски мореуз и насељава се на Пиренејском полуострву. Ту оснивају стална насеља, а касније се отварају и значајни рудници, нарочито сребра и гвожђа.
Племена земљорадника и сточара касније с Пиренејског полуострва одлазе на север, копненим путем преко Пиренеја или бродовима. Насељавају се на подручјима западне и средње Европе. У II и III миленијуму пре Христа постојала је значајна поморска трговина дуж атлантске обале, која касније замире због сталних ратова и гусарских напада.
[уреди] Историја до пада Римског царства
Почетком I миленијума пре нове ере Феничани оснивају трговачка насеља (факторије) на јужној обали. У VII веку пре Христа насељавају се и Грци, али поморску трговину у следећим вековима контролишу Картагињани. Унутрашњост земље освајају Келти.
Од почетка II века пре Хр. Картагињани замењују Римљани. Постепено продиру у унутрашњост и до краја I века пре нове ере. Освојили су читаво полуострво и основали неколико провинција. Сузбијају устанке домаћег становништва и проводе интензивну романизацију.
Слабљењем Римског Царства, са севера продиру разни варварски народи: Алани, Свеви, Вандали, Визиготи.
[уреди] Држава Визигота
Визиготи су од 418. г. имали краљевство у Аквитанији (јужна Француска). Године 507. Франци запоседају њихове поседе и они се повлаче преко Пиренеја. У раздобљу 510-531. одбијају франачке покушаје продора.
Године 534. формирају своју државу са седиштем у Толеду, која контролише највећи део полуострва. Сузбијају продоре Византија и Свева и гуше побуне локалног становништва у Баскији и Андалузији. Тек 589. г. краљ Рекаред прима хришћанство.
О значају Пиренејског полуострва у то доба сведочи и чињеница да су у Толеду одржана три црквена концила Запада између 396. и 589. г. Касније се у Толеду одржавају локални савези, који имају битан утицај на политику краљевства.
Визиготи су током два века били аријанци. Краљ Рекард I попео се на престо 586. г. Годину дана касније одриче се аријанизма и признаје православље. Црква постиже знатан утицај. Потиче јединство земље, пружајући краљу потпору против великих земљопоседника, који бране своје привилегије. Свака одлука савета постаје државним закон. Строга верска политика уперена је против пагана, Јевреја и аријанаца.
Краљеви воде политику стапања Визигота са старим иберским и романским становништвом. Преузимају и учвршћују старе римске установе. Године 654. донесен је законик Liber iudicorum или Forum iudicum, који замењује разне врсте обичајног права. Охрабрују мешовите бракове. Римљани се примају у војску.
Краљеви међутим не успеваjу сузбити партикуларистичке тенденц
