Вандали

Из пројекта Википедија

Вандали су источно германско племе које је ушло у касно Римско царство и формирало државу у северној Африци, са центром у граду Картагина. Вандали су највероватније добили име по провинцији Андалузија (оригинално, Вандалузија), у Шпанији, где су привремено били пре продора у Африку.

Гот Теодорик Велики, краљ Острогота и регент Визигота, је био у савезиштву са Вандалима, као и са Бургундијцима и Францима.

[уреди] Порекло

Зелено поље означава прзеворску културу у првој половини 3. века. Црвено поље означава Готе, жуто балтичку културу, а ружичасто Дебзин културу. Тамно плаво означава Римску империју.

Вандали се идентификују са Прѕеворском културом у 19. веку. Постоје сумње да постоји повеѕаност Вандала и другог, вероватно германског племена Лугијаца. У неким академским круговима се тврди да су Лугијци ранији назив за Вандала, или да су Вандали били део Лугијске федерације. Постоје и претпоставке да потичу из Норвешке (Hallingdal) Шведске (Vendel) или Данске (Vendsyssel) (Ове теорије су базиране на сличности имена). Претпоставља се да су Вандали прешли Балтик и дошли на територију данашње Пољске у 2. веку. Постоје ѕаписи Гаја Корнелијуса Такитуса о њиховом присуству између река Одре и Вистуле у Немачкој 98. године. Према Јорданесу одатле су их отерали Готи.

У средњем веку је постојало веровање да су Вандали били преци Пољака. Ово веровање је ѕасновано на две чињенице: бркањем Вандала са Венедима и чињеницом да су Вандали живели на месту које су касније населили Пољаци.

[уреди] Историја

Две групе Вандала су били Силинги и Хасдинги. Силинги су живели на месту које се звало Магна Германија (Magna Germania), а касније Силесија. У другом веку Хасдинги, вођени краљевима Раусом и Раптом су отишли на југ и напали Римљане у региону Дунава, а након успостављања примирја населили западну Дакију (Румунија) и Мађарску.

Због напада Хуна 400. или 401. године Вандали су заједно са својим савезницима Германима и Сарматианцима одселили на запад. Део Силингија им се касније придружио. Негде у то време Хасдинги су примили хришћанство.

[уреди] Галија

Вандали су путовали на запад дуж Дунава, без много тешкоћа, али када су прешли Рајну наишли су на отпор Франака, који су насељавали римске поседе у северној Галији. Годигисел и 20 000 Вандала су погинули у бици, али су поразили Франке и 31. децембра 406. прешли Рајну и ушли у Галију. Под водством Годигиселовог сина Гундерика Вандали су прошли кроз Галију.

[уреди] Иберија

У октобру 409 су прешли Пиринеје планински венац на истоку Шпаније. Тамо су од Римљана добили поседе Галицију и Бетику. Вандали су у то време имали сталне сукобе са Свевима и Визиготима.

[уреди] Африка

Гундериков полубрат Гејсерик је почео са изградњом флоте Вандала. Када је 429 постао краљ Гејсерик је прешао Гибралтар и пошао на исток према Картагини. Римљани су му 435 препустили нека подручја у северној Африци, а 439 Вандали су заузели Картагину. Након Картагине Вандали су заузели Сицилију, Сардинију, Корзику и Балеарска острва.

[уреди] Пад Рима

Вандали су заузели Рим 455. године у време цара Авита и опљачкали га за две седмице. До 468 су уништили велику византијску флоту која је послана у борбу против њих.

[уреди] Пропадање

Византијски цар Јустинијан I је објавио рат Вандалима. Акцију је водио Велизар. Након што је чуо да је највећи дао флоте Вандала на Сардинији у акцији гушења устанка, одлучио је да делује брѕо и искрцао се у Тунис, а затим напао Картагину. У касно лето 533. године, краљ Гелимер се сукобио са Велизаром, 15 километара јужно од Картагине у бици код Ад Децимума. Велизарије је поразио Вандале и заузео Картагину.

15. децембра, 533, Гелимер и Велизарије су се сукобили код Тикамерона неких 30 километара далеко од Картагине. Након те битке Византијци су заузели други по величини вандалски град Хипон. Гелимер се 534. године предао Византијцима, чиме је престало да постоји краљевство Вандала.

[уреди] Списак краљева

1. Годигизел (-407)
2. Гундерих (407-428)
3. Гејзерик (428-477)
4. Хунерих (477-484)
5. Гунтхамунд (484-496)
6. Тразамунд (496-523)
7. Хилдерих (523-530)
8. Гелимер (530-534)

[уреди] Језик

Веома се мало зна о језику Вандала осим што је био Источно-германски, близак Готском. Неки трагови можда постоје у Андалузијском дијалекту, најјужнијем шпанском дијалекту.