Дружина младежи српске

Из пројекта Википедија

Дружина младежи српске била је удружење српске омладине које је је издавало Невен Слоге, у Београду 1848. године. Тежили су ослобођењу од спољњих непријатеља и досезању унутрљшње слободе. Слободњачки покрет народа који беше тада захватио целу Европу, захватио је и српски народ у Аустро-Угарској (Хабсбуршкој Монархији), па је додирнуо и Србију.

Дружина Младежи Српске прво је удружење на београдском Лицеју. Основали су га, по угледу на слична српска студенска удружења у Хабсбуршкој Монархији и Немачкој, професор Сергије Николић и лицејци: Петар Протић Скопљанин, Јеврем Грујић, Милован Јанковић и другови, некадашњи чланови гимназијске дружине Душанов полк. Пошто је добила одобрење за рад од ректора Лицеја и од Попечетељства просвештенија, ДМС одржала је оснивачку скупштину на Видовдан, 15. јуна (по јулијанском каендару) 1847. године.

За време постојања ДМС број чланова кретао се од 34 до преко 60 полазника лицеја. Према дружинским правилима редовни чланови ДМС били су лицејци, а почасни - млађи српски књижевници и интелектуалци. Управу су сачињавали: председник, потпредседник, благајник (он је у исто време био и књижничар) писар и "преписник". Председник је припремао и руководио радом скупштине и није дозвољавао разговоре "противу правитељства и верозакона". Редовно је неки од професора Лицеја био надзорни орган.

Убрзо по оснивању, ДМС већ у јесен 1847. године успоставила је везе са српским студенским удружењима у Хабсбупшкој Монархији. Крајем исте године Светозар Милетић је дошао у званичну посету ДМС, као представник српске студентске омладине из Пожуна (Братиславе).

Почетак рада ДМС пада у време када је уставобранитељски режим прилично учвршћен.