Нова Варош

Из пројекта Википедија

Положај Нове Вароши у Србији

Центар Нове Вароши 2004.

Нова Варош, настала у XVI веку, налази се на средокраћи магистралног пута Београд - Бар, на надморској висини до 1000 m. Удаљена је од Београда 280 км. Над њом се издиже планина Златар, дугачка 22 km и широка 12 км, са највишим врхом од 1627 метара. Општина Нова Варош обухвата површину од 584 km² на којој живи 19.982 становника. У Кокином Броду, 11 километара северно од Нове Вароши ка Златибору, подигнута је велика брана (једна од највећих насипних брана у Европи) и тако је у долини Увца створено Златарско језеро (или језеро Кокин Брод), дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 400 милиона кубних метара воде. Струју производе хидроцентрале "Увац","Кокин Брод","Бистрица" и "Потпећ", тако да "Лимске хидроелектране", произведу годишње око 800 милиона киловат-часова електричне енергије. У општини послује око 100 предузећа и 450 радњи, а запослено је 5.500 становника. Пољопривреду карактерише развијено сточарство, производња млечних производа, од којих је најпознатији чувени златарски сир. Значајни пољопривредни потенцијали постоје у развоју воћарства, пчеларства и откупу и преради шумских плодова. Пољопривредну површину чини 57,10% укупне површине општине, а шумском земљишту припада 33,85%. Доста пажње поклања се развоју здравственог и комерцијалног туризма за који постоје добри предуслови, који се огледају у лепотама и другим природним вредностима планине Златар и акумулационих језера. Једна од изузетних природних реткости је белоглави суп, чије је станиште у кањону реке Увац. Културно-историјске споменике представљају: цркве - брвнаре по селима, зграда старе школе у Радоњи, црква и џамија у Новој Вароши и други белези и знамења. Они сведоче о животу људи овог краја кроз векове и о присуству Келта, Римљана, Словена и других народа на овим просторима.