Колера
Из пројекта Википедија
Колера је акутна инфекција коју узрокује бактерија Vibrio cholerae и која захвата цело танко црево. Ова бактерија лучи токсин, који изазвива повећану секрецију воде и електролита (пре свега јона хлора) у танком цреву, што може довести до тешке дехидратације оболелог и поремећаја ацидо-базне равнотеже. Колера је карактеристична по томе што изазива проливе, повраћања, грчеве у мишићима, дехидрацију и колапс.
Садржај |
[уреди] Опште
Колера се шири водом, морском храном. Колера се најчешће јавља у Азији, средњем истоку, Африци, јужној и централној Америци, а у САД дуж обале Мексичког залива. Случајеви транспортирани у Европу, Јапан и Аустралију, узроковали су локалне епидемије. У ендемским подручјима епидемије се обично појављују за време топлих месеци, а највише страдају деца; у новозахваћеним подручјима епидемије се могу појавити у било које доба године.
[уреди] Етиологија, епидемиологија и патофизиологија
Узрочник, Vibrio cholerae, серогрупе 01 и 0139, кратак је, закривљен, покретан аеробни бацил (штапић). И биотип Ел Тор и класични биотипови V. cholerae могу изазвати тешку болест, као и блага или асимптоматска инфекција много су чешће с биотипом Ел Тор. Колера се шири ингестијом воде, морске хране и друге хране контаминиране излучевинама особа са симптоматском или асимптоматском инфекцијом. Колера је ендемична у дијеловима Азије, средњег истока, Африке, јужне и централне Америке, а у САД дуж обале Мексичког заљева. Случајеви транспортирани у Еуропу, Јапан и Аустралију, изазвали су локализиране епидемије. У ендемским се подручјима епидемије обично појављују за вријеме топлих мјесеци, а инциденција је највећа у дјеце; у новозахваћеним подручјима епидемије се могу појавити у било које доба године, а све су добне групе једнако осјетљиве. Осјетљивост на инфекцију варира и највећа је код особа с крвном групом 0. Будући да је вибрион осјетљив на желучану киселину, хипохлорхидрија и аклорхидрија су предиспонирајући фактори. Особе које живе у ендемским подручјима, постепено стичу природни имунитет. V. cholerae 01 и 0139 стварају ентеротоксин – бјеланчевину која потиче иначе интактну слузницу танкога цријева на хиперсекрецију изотоничног раствора електролита. Муциназа би могла бити важна у смањивању протективног учинка цријевног муцина, док би неураминидаза могла мијењати структуру ганглиозида у Ћелијска мембранаћелијска мембранама слузнице, повећавајући тако садржај специфичног ганглиозида (ГМ1) који веже ентеротоксин. Иако су фимбрије важније у процесу колонизације слузнице, и ћелијски хемаглутинин може потпомоћи овај процес.
[уреди] Симптоми и знаци
Инкубација је 1 до 3 дана. Колера може бити субклиничка; може се испољити благом, некомпликованом епизодом прољева; или може бити фулминантна, потенцијално смртоносна болест. Почетни симптоми су обично нагло настали, безболни воденасти прољев и повраћање; губитак текућине столицом у одраслих, може бити већи од 1 L по часу, но обично је много мањи. Посљедицом тешког губитка воде и електролита доводи до јаке жеђи, олигурије, грчева у мишићима, слабости и значајно ослабљеног тургора коже с упалим очима и набраном кожом на прстима. Манифестације колере посљедица су губитка текућине изотоничним воденастим столицама које су богате натријумом, хлоридима, бикарбонатима и калијумом. Настаје хиповолемија, хемоконцентрација, олигурија и анурија, тешка метаболичка ацидоза с калиопенијом (али с нормалном серумском концентрацијом натријума) и ако се не предузме лијечење, може услиједити циркулаторни колапс с цијанозом и сопором. Продужена хиповолемија може изазвати реналну тубуларну некрозу. Некомпликована колера престаје спонтано и до опоравка долази за 3 до 6 дана. Код нелијечених, тежих случајева, смртност може бити > 50% - обично због дехидрације – али уз промптну и адекватну терапију инфузијама текућине и електролита, смртност је < 1%. Већина болесника престане излучивати V. cholerae у двије седмице, а мали дио њих постану хроничне билијарне клицоноше.
[уреди] Дијагноза
Дијагноза се потврђује изолацијом V. cholerae свежој столици. Колера се мора разликовати од клинички сличне болести, узроковане врстама Escherichie coli.
За контролу колере важно је правилно уклањање људског измета, као и праћење чистоће извора за пиће. Воду за пиће треба прокувати, а поврће и рибу треба добро скувати.
[уреди] Профилакса
За контролу колере важна је правилна диспозиција људских отпадних материја, као и чисти извори воде. Воду за пиће треба прокухати или хлорисати, а поврће и рибу треба добро скухати. Нежива перорална вакцина, која се састоји од цијелих ћелија и Б подјединице (није одобрена у САД), пружа 85%-тну заштиту против серогрупе 01, кроз 4 до 6 мјесеци. Заштита код одраслих траје и до 3 године, али брзо слаби у дјеце и већа је за класични, него за Ел Тор биотип. Између серогрупа 01 и 0139 нема унакрсне заштите, тако да се тек у будућности може очекивати вакцина функционална против обе серогрупе. Парентерална вакцина даје само краткотрајну и дјелимичну заштиту и њена се примјена не препоручује. Брза профилакса тетрациклинима може смањити број секундарних случајева међу кућним контактима с болесницима од колере, но масовна профилакса није практична, а неки сојеви нису нити осјетљиви. За профилаксу код дјеце < 9 год. може се такође употребити и котримоксазол.
[уреди] Лијечење
Важна је брза корекција хиповолемије и метаболичке ацидозе, као и превенција хипокалијемије. Тешко дехидрираним болесницима, особито онима који нису способни пити, треба дати што прије, ако је то могуће, интравенску инфузију раствора за рехидратацију. Ово је посебно важно код дјеце, која слабије подносе губитак калијума. Количина текућине за надокнаду континуираног губитка треба бити једнака измјереном волумену столице. Адекватност рехидрације процјењује се чешћим клиничким прегледом (фреквенција и јачина пулса, тургор коже и диуреза). Перорална примјена раствора глукозе и електролита дјелотворна је у надокнади губитака столицом и може се употребити након иницијалне интравенске рехидрације. Она је такођер корисна – понекад и као једини начин рехидрације – у епидемијским подручјима с ограниченим залихама парентералних отопина. Рано лијечење с дјелотворним антибиотиком ерадицира вибрионе, смањује запремину столице за 50% и зауставља прољев унутар 48 часова. Избор антибиотика оснива се на осјетљивости V. cholerae изолираног у заједници. У лијекове који су дјелотворни против осјетљивих сојева убрајају се тетрациклин, макролиди, котримоксазол, хинолони.
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези тема о здрављу (медицини). |
