Департмани Француске
Из пројекта Википедија
Департмани су административне јединице Француске и многих бивших француских колонија. 100 француских департмана груписано је у 22 матична и 4 прекоморска региона.
Садржај |
[уреди] Основне особине
У континенталној Француској (матична Француска изузимајући Корзику), просечна површина департмана је 5.965 квадратних километара. Према попису из 1999. департман у континенталној Француској имао је у просеку 511.012 становника.
[уреди] Административна улога
Сваким департманом управља скупштина изабрана на шест година, а њено извршни орган је председник скупштине (до 1982. на челу је био префект)
Француску владу у департману представља префект којег именује председник. Префекту помажу један или више потпрефеката који се налазе у седиштима дистрикта изван седишта департмана.
Град који је средиште департмана назова се префектура. Сваки департман може имати од један до седам округа. Главни град округа назива се потпрефектура. На челу потпрефектуре налази се потпрефект.
Окрузи су даље подељени на општине а сваком општином управља градска скупштина. Француска (у 1999.) је имала 36.779 општина.
Већина департмана има површину између 4.000-8.000 квадратних километара и између 250.000 и милион становника. Површином највећи департман је Жиронда (10.000 km2), а најмањи је град Париз (105 km2 , не рачунајући предграђа, која су данас укључена у суседне департмане). Највише становника има Норд (департман) (2.550.000), а најмање Лозер (74.000)
Департмани су означени: са својим двоцифреним бројевима на поштански број, у INSEE бројевима (укључујући и бројеве друштвене сигурности) и на регистарским ознакама аутомобила, иако је задња примена нестала са новим регистарским таблицама од 2006. Обратити пажњу да не постоји број 20, већ 2A и 2B. Такође обратити пажњу да двоцифрен број 98 користи Монако. Заједно са ИСО 3166-1 државним кодом FR, бројеви формирају ИСО 3166-2 кодове за матичне департмане. Прекоморски департмани добијају два слова за ИСО 3166-2 код.
[уреди] Историја
Департмани су формирани 4. јануара 1790. одлуком конститутивне скупштине као рационалнија замена за бивше провинције. Формирањем департмана власт је намеравала да укине француске историјске регионе и да на тај начин избрише културалне разлике и хомогенизује нацију. Већина департмана је по главним рекама подручја или по другим физичким појавама.
Број департмана је, упоредо са територијалним проширењем републике и царства), порастао са првобитних 83 на 130 до 1810, али је тај број опет смањен на 86 након Наполеонових пораза 1814-1815. Још три департмана су додата након припојења Нице и Савоје 1860.
Три департмана у Алзасу-Лорени који су уступљени Немачкој 1871. (Горња Рајна, Доња Рајна и Мозел) враћени су Француској 1919. Када су Алзаз и Лорена уступљени 1871, мали део департмана Горња Рајна одвојио се од остатка Алзаса-Лорене и остао је у Француској. Ова територија, названа Територија Белфор, није реинтегрисана у повраћени департман Горња Рајна 1919, а уместо тога добила је статус департмана 1922, поставши 90. департман Француске.
Реорганизација Париског региона (1968.) и подела Корзике (1975.) повећали су број департмана са 94 на 100, укључујући и четири прекоморска департмана Гијану у Јужној Америци, Гваделуп и Мартиник у Карипском мору и Реинион у Индијском океану.
[уреди] Мапа и списак департмана
|
|
Ноте:
- Префектура Долина Оазе је успостављена у Понтоазу када је основан департман, али је де факто пресељена у оближњу комуну Сержи; тренутно, обе су ville nouvelle Сержи-Понтоаз.
- Прекоморски департмани су бивше колоније које уживају сада статус сличан матичној Француској. Они су део Француске и Европске уније, иако су примењена специјална правила. У исто време оне чине један регион.
[уреди] Бивши департмани
[уреди] На садашњој територији Француске
| департман | префектура | период постојања |
|---|---|---|
| Рона и Лоара | Лион | (1790–1793) |
| Кор | Бастија | (1790–1793) |
| Голо | Бастија | (1793–1811) |
| Лијамон | Ажаксио | (1793–1811) |
| Мон-Блан | Шамбери | (1792–1815) |
| Леман | Женева | (1798–1814) |
| Нерт | Нанси | (1790–1871) |
| Сена | Париз | (1790–1967) |
| Сена и Оаза | Версај | (1790–1967) |
| Кор | Ажаксио | (1811–1975) |
| Сен Пјер и Микелон | Сен Пјер | (1976–1985) |
[уреди] Промене имена
Неколико департмана је променило име, обично избацивши горњи или доњи из свог имена.
| Старо име | Данашње име | Година промене |
|---|---|---|
| Мајен и Лоара | Мен и Лоара | 1791 |
| Бек д'Амбе | Жиронда | 1795 |
| Доњи Шарант | Приморски Шарант | 1941 |
| Доња Сена | Приморска Сена | 1955 |
| Доња Лоара | Атлантска Лоара | 1957 |
| Доњи Пиринеји | Атлантски Пиринеји | 1969 |
| Доњи Алпи | Горњопровансалски Алпи | 1970 |
| Северна обала | Приморје | 1990 |
[уреди] Француски Алжир
[уреди] Пре 1957.
| Редни број | Департман | Префектура | Време постојања |
|---|---|---|---|
| 91 | Алжир | Алжир | (1848–1957) |
| 92 | Оран | Оран | (1848–1957) |
| 93 | Константен | Константен | (1848–1957) |
| – | Бон | Анаба | (1955–1957) |
[уреди] 1957.-1962.
| Редни број | Департман | Префектура | Време постојања |
|---|---|---|---|
| 8A | Оази | Уаргла | (1957–1962) |
| 8B | Саура | Бешар | (1957–1962) |
| 9A | Алжир | Алжир | (1957–1962) |
| 9B | Батна | Батна | (1957–1962) |
| 9C | Бон | Анаба | (1955–1962) |
| 9D | Константен | Константен | (1957–1962) |
| 9E | Медеа | Медеа | (1957–1962) |
| 9F | Мостаганем | Мостаганем | (1957–1962) |
| 9G | Оран | Оран | (1957–1962) |
| 9H | Орлеанвил | Клеф | (1957–1962) |
| 9J | Сетиф | Сетиф | (1957–1962) |
| 9K | Тијаре | Тијаре | (1957–1962) |
| 9L | Тизи Узу | Тити Узу | (1957–1962) |
| 9M | Тлемсан | Тлемсан | (1957–1962) |
| 9N | Омал | Сур ел Гозлан | (1958–1959) |
| 9P | Бужи | Бежаја | (1958–1962) |
| 9R | Саида | Саида | (1958–1962) |
[уреди] У бившим колонијама Француске
| Департман | Данашња локација | Време постојања |
|---|---|---|
| Јужни департман | Доминиканска република/Хаити | (1795–1800) |
| Департман де л'Енган | Доминиканска република/Хаити | (1795–1800) |
| Северни департман | Доминиканска република/Хаити | (1795–1800) |
| Источни департман | Доминиканска република/Хаити | (1795–1800) |
| Департман де Самана | Доминиканска република/Хаити | (1795–1800) |
| Света Луција | Света Луција, Тобаго | (1795–1800) |
| Ил де Франс | Маурицијус, Родригез, Сејшели | (1795–1800) |
| Источна Индија | Пондишери, Карикал, Јанаон, Махе иЧандернагоре | (1795–1800) |
[уреди] Наполеоново царство
Постојало је неколико департмана на територијама које је освојила Француска током Француске револуције и Наполеоновог царства који данас нису део Француске:
|
|
