Лијеж

Из пројекта Википедија

Координате: 50° 39' 02" СГ Ш, 5° 34' 0" ИГД

Застава Лијежа

Лијеж (фр. Liège, хол. Luik, нем. Lüttich, валонски Lidje) је велики и главни град истоимене провинције. Град и провинција су део Валоније у Белгији. Шире градско подручје има 600.000 становника, а сам град око 186.000.

Лијеж у Белгији

Налази се у долини реке Мезе на ушћу реке Урте, близу источне белгијске границе са Немачком и Низоземском. Удаљен је 25 километрара од Мастрихта и 40 километара од Ахена.

У Лијежу постоје Универзитет и друге високе школе, са укупно 17.000 студената, седиште католичког бискупа, позориште, опера и друге установе културе. Грађани углавном говоре француски, а познат је по великој заједници Италијана, који дају граду медитерански шарм.

[уреди] Историја

У доба Римског царства град се називао Leodicum, што је вероватно потекло од речи легија. Године 717. град се развио у седиште бискупије, тако да је током средњег века био важан политички и културни центар.

Владари града су били истовремено бискупи и принчеви. Град је имао широку аутономију. Лијеж је имао највећу куполу катедрале у целом Светом римском царству. Током Француске револуције 1794, у налету француске анти-религијски настројене војске, спаљена је и опљачкана катедрала Светог Ламберта, првог бискупа Лијежа. Споразумом Наполеона и папе Пија VII распуштена је бискупија. У XIX веку град је постао важан центар за производњу челика.

Дванаест градских тврђава су изграђене између 1888. и 1892. У оба светска рата овде су вођене краткотрајне, али интензивне борбе.