Оснабрик
Из пројекта Википедија
| Оснабрик Osnabrück |
|
|---|---|
 |
 |
| Основни подаци | |
| Савезна држава: | Доња Саксонија |
| Географске координате: | 52° 16' сгш, 8° 3' игд Координате: 52° 16' сгш, 8° 3' игд |
| Надморска висина: | 54-190 m |
| Површина: | 119,8 km² |
| Број становника: | 163.814 (31. дец. 2005) |
| Густина становништва: | 1.367,4 стан./km² |
| Поштански бројеви: | 49074-49090 (пре: 4500) |
| Телефонски префикс: | 0541 |
| Регистрација: | OS |
| Веб-сајт града: | www.osnabrueck.de |
| Политика | |
| Градоначелник: | Ханс Јирген Фип (СДП) |
| Владајуће политичке партије: | ХДУ и ФДП |
Оснабрик (нем. Osnabrück) је немачки град у држави Доња Саксонија, са око 165.500 становника. После Хановера и Брауншвајга, Оснабрик је по величини трећи град државе и један од већих градских центара Немачке.
У граду се налази Универзитет и историјско седиште римокатоличке бискупије.
Године 1648. у Оснабрику и Минстеру је закључен Вестфалски мир, па град неки називају „Град мира“.
Садржај |
[уреди] Географија
Оснабрик лежи у долини између ниских планина Виенгебирге на северу и Теутонбуршке шуме на југу, на левој обали реке Хазе.
[уреди] Историја
Име града потиче од комбинације нисконемачких речи Осен (Ossen, исток) и Бриге (Brügge, мост).
Град је био трговачко раскршће када је 780. Карло Велики овде основао бискупију и касније 804. гимназију (Gymnasium Carolinum). Године 889. Оснабрик је добио трговачке привилегије. Цар Фридрих Барбароса је 1157. дао граду привилегију да подигне утврђења. Већина старих градских кула се још могу видети. Оснабрик је постао члан Ханзе у 12. веку, као и члан Вестфалске федерације градова.
У граду постоји катедрала у позно романичком стилу. Археолошка истраживања су показала да најстарији темељи потичу из 10-ог века. Већина данашње грађевине је из 12. и 13. века, са готичким хором и југозападним звоником. Занимљиво је да је овај звоник четири пута већи од, раније изграђеног, североисточног, јер планови да се овај други поново изгради никада нису остварени.
Оснабрик је био познат по прогонима вештица од 1561. до 1639. Под влашћу градоначелника Хамахера, 1582. изведено је 163 жена пред суд под оптужбом да су вештице, а већина од њих је спаљена. Под градоначелником Пелстером, 1636-1639 осуђено је више од 40 наводних вештица на смрт. Укупно, спаљено је 276 жена и два мушкарца током овог периода.
Грађани су били привржени протестантској реформацији, тако да је сукоб са католичким бискупом трајао све до 17-ог века. Вероватно најважнији историјски догађај у граду били су преговори 1643-1648, који су довели до Вестфалског мира, чиме је окончан Тридесетогодишњи рат. Пошто су католици и протестанти одбијали директан сусрет, католици су боравили у Минстеру, а протестанти у Оснабрику. Дворана мира (Friedenssaal) у градској већници из 1517, је место где су се одвијали преговори. Ту је договорено правило Cuius regio, eius religio (Онај ко влада, одређује религију). За град Оснабрик је предиђено да се у управи градом смењују римокатолички и протестантски бискуп, при чему би протестантског бискупа бирао војвода Брауншвајг-Линебурга. Тако се десило да је принц Фредерик (1763-1827), био изабран за бискупа када је имао свега 196 дана, да би на власти што дуже био протестант. Данс у граду има отприлике подједнако протестаната и католика.
Оснабрик је постао део краљевине Хановер 1803. Цела краљевина Хановер је постала пруска територија 1866.
[уреди] Други светски рат
У близини града, у официрском логору VI Ц (OFLAG VI C Osnabrück Eversheide), током Другог светског рата били су заточени официри бивше Југословенске војске. Међу њима су били познати интелектуалци: Ото Бихаљи Мерин, Милан Богадновић, Станислав Винавер, Душан Тимотијевић и многи други.
Град је тешко оштећен бомбардовањима крајем Другог светског рата. У 79 налета авијације, 68% града и 85% градског језгра је уништено, али су многе историјске грађевине реконструисане. Данашњи „стари део града“ није сасвим оригиналан, али оставља утисак средњевековног града.
Оснабрик је био центар гарнизона британске армије од Другог светског рата. Планирано је да се ова војна база затвори до године 2010.
[уреди] Становништво
Од куге 1575, умрло је три четвртине становништва града. Следиле су друге епидемије, пожари, глади и ратови, тако да је требало 200 година да се број становника врати на ниво од пре куге. Доласком индустријског доба, становништво се са 10.000 (1823.) попело на више од 50.000 (1900.).
До 1939, број становника се још једном удвостручио на 100.000. Максималан број житеља град је имао 1995. (168.618). Најновији подаци са краја фебруара 2006. говоре да у граду живи 164.695 становника.
|
|
|
[уреди] Транспорт
Град је удаљен око 35 km од међународног аеродрома Минстер-Оснабрик (скраћеница FMO).
[уреди] Култура и знаменитости
У Оснабрику је рођен познати писац Ерих Марија Ремарк. У граду постоји „Центар за мир“ који носи његово име.
Градска већница је симбол Оснабрика. Изграђена је 1512, после 25 година изградње у позно-готичком стилу. Овде и у градској већници Минстера је 1648 потписан Вестфалски мир.
Кула „Букс“ је била почетком 13. века градска осматрачница. Кула је у средњем веку служила и као затвор. У доба прогона вештица (16. и 17. век), у кули су мучене осумњичене жене. Некада је кула била висока 28 метара. Почетком 19. века срушено је око 10 метара куле услед склоности паду.
Капија Хегер је подигнута 1817. на месту накадашњих утврђења. Подигнута је у знак сећања на војнике из Оснабрика који су се борили у бици код Ватерлоа.
Градска Катедрала св. Петра је изграђена у периоду 1218-1277, а првобитна грађевина на том месту је постојала још 785.
