Панцер III

Из пројекта Википедија

Панцер III, модел М
Главне карактеристике
Дужина	5.52 m
Ширина	2.9 m
Висина	2.5  m
Тежина	22 Т
Брзина	40 km/h на путу   19 km/h изван пута
Досег	155 km
Главно наоружање	KwK39 L/60 топ 50 mm
Споредно наоружање	2× митраљез 7.92mm
Максималан оклоп	70 mm
Мотор	Мајбах Л 120 ТР 265 КС (197 KW)
Посада	5

Панцер III (PzKpfw III) је био немачки средњи тенк који је уведен у наоружање 1939. год. Учествовао је у свим већим кампањама у Другом светском рату.

Садржај 1 Историјат 2 Оклоп 3 Наоружање 4 Мобилност 5 Посада

[уреди] Историјат

На основу спецификација немачког генерала Хајнца Гудеријана, Одсек за наоружање немачке војске сачинио је план за израду средњег тенка максималне тежине до 24.000 kg и максималне брзине од 35 km/h. Ово оклопно возило је требало да буде основни тенк у наоружању немачких оклопних дивизија, способно да се супротстави и надјача противничке тенкове.

Панцер III је био добар, али не и изузетан тенк по питању оклопа, наоружања и мобилности. Ипак, његов најзначајнији утицај је прелазак на трочлану посаду у куполи (нишанџија, послужилац и командир) у односу на дотадашње куполе са два члана посаде што је омогућило командиру да обавља своју основну функцију, а то је да прати ситуацију на бојишту и издаје одговарајуће команде другим члановима посаде.

Даимлер-Бенц, Круп, МАН и Рајнметал су произвели прототипе. Тестирање прототипова је спроведено у току 1936. и 1937. године, и изабран је прототип који је произвео Дајмлер-Бенц. Први Панцер III А је сишао са производне траке у мају 1937. године, а укупно је произведено 10 ових возила од којих су два била ненаоружања. Масовна производња тенка отпочела је тек 1939. године и то са моделом III Ф.

Између 1937. и 1940. године учињени су покушаји да се изврши стандардизација делова између Круповог Панцера IV и Дајмлер-Бенцовог Панцера III.

Панцер III је требало да буде основни тенк немачке војске. Међутим, показало се да његов топ калибра 50 mm није у стању да пробије дебели оклоп руског тенка Т-34, због чега је био замењен боље наоружаном варијантом Панцера IV, који је био опремњен топом калибра 75 mm са великом почетном брзином пројектила.

Касније, током рата Панцер III је такође био наоружан топом калибра 75 mm (првобитно коришћеног на Панцеру IV). Због мале почетне брзине пројектила био намењен за пружање блиске ватрене подршке и борбу против непријатељске пешадије (обично штитећи веће Пантере).

Панцер III је коришћен у кампањама против Пољске, Француске и Совјетског Савеза као и у Северној Африци. Неки су још увек били у употреби током борби у Нормадији и Арнхему 1944. године.

[уреди] Оклоп

Панцер III, модели од А до Ц имало су благо закошени оклоп од хомогеног челика дебљине 15 mm, док је дебљина оклопа на горњем делу износила 10 mm, а на поду тенка 5 mm. Убрзо је установљено да је постојећа оклопна заштита недовољна због чега је дебљина оклопа код модела Д, Е, Ф и Г повећана на 30 mm, док је модел Х имао други додатни слој оклопа дебљине 30 mm причвршћен са предње и задње стране тенка. Модел Ј је имао плочу од пуног челика дебљине 50 mm са предње и задње стране, док су модели Л, М и Н имали додатни слој оклопа дебљине 20 mm на предњој страни тела тенка.

Неуобичајено дебео оклоп на задњем делу тенка Панцер III значио је да овај тенк може да се супротстави противничким тенковима и у нападу и у полвачењу док су други тенкови током борбе били принуђени да опрезно маневришу како не би изложили непријатељу своју слабо оклопљену позадину.

[уреди] Наоружање

Панцер III је био намењен за борбу са другим тенквоима. С обзиром на то да је 1935. године стандардни немачки противтенковски топ био KwK36 L/45 калибра 37 mm, први тенкови од модела А до модела Ф су били наоружани овим топом. Пројектил тог малокалибарског топа је имао почетну брзину од 645 метара по секунди. То значи да је и поред таквог калибра имао сва обележја топа са великом почетном брзином пројектила, али се баш и није могао употребљавати у борби против непријатељске пешадије и противтенковских батерија. Генерал-пуковник Хајнц Вилхелм Гудеријан (Heinz Wilhelm Guderian, 17. јун 1888. - 14. мај 1954.г.) је по окончању инвазије на Пољску 1939.г. и пред планирани напад на Француску тражио да тај тенк добије топ од 50 mm. Такав топ би био већи и користио би пројектил који би такође имао велику почетну брзину, али би могао да испаљује и високоексплозивне пројектиле који би били довољно снажни да обаве исти посао као и пројектил топа од 75 mm KwK L/24 на Панцеру IV.

Гудеријан, на крају, пре битке за Француску 1940.г., ипак није добио топове од 50 мм за Панцере III. Топ који је добио имао је цев као и, у то доба стандардни немачки противтенковски топ, калибра 37 мм.

Ипак, како је дизајн тенка обухватио јачи прстен куполе него што је то било потребно за монтажу овог топа било је могуће извршити пренаоружавање каснијих верзија тенка од модела Г до модела М са тежим топовима KwK38 L/42 и KwK39 L/60 калибра 50 mm.

Модел Н је био наоружан истим топом KwK37 L/24 калибра 75 mm са којим су били наоружани први модели тенка Панцер IV. Дебљина чеоног оклопа је повећана са 30 на 50 мм без смањења брзине. Фабрика која га је производила ипак није успела у њега да "угура" дугачак тзв. "јуришни топ" (нем. Sturmkanone, скраћено StuK) калибра 75 мм, јер је обруч куполе био премали. Међутим, жртвовањем куполе, тај топ је могао да се монтира на тело тенка. Резултат је био тзв. "Јуришни топ" - Штурмгешиц (нем. Sturmgeschütz, скраћено StuG III). Овај модел био је намењен за пружање блиске подршке пешадији и који је све више коришћен као ловац тенкова (нем. Jagdpanzer).

Сви модели до модела Ф били су наоружани са два спрегнута митрањеза калибра 7.92 mm и једним митраљезом у телу тенка. Каснији модели имали су само један спрегнути митраљез.

[уреди] Мобилност

Панцер III, од модела А до модела Ц погонио је мотор од 230 КС, дванестоцилиндрични Мајбах ХЛ 108 ТР (Maybach HL 108 TR) који је могао да развије 32 km/h и имао је домет 150 km. Сви каснији модел били су опремљени моторот снаге 320 КС, дванестоцилиндричним Мајбахом ХЛ 120 ТР (Maybach HL 120 TR). Максимална брзина варирала је од модела до модела, у зависности од трансмисије, оклопа и наоружања али је углавном била око 40 km/h. Домет је углавном био око 150 km.

У Панцер III је био уграђен и, у то доба, најновији и практично револуционарни проналазак дра. Фердинанда Поршеа (нем. Ferdinand Porsche): вешање системом торзионих опруга. Тај проналазак је пре тога са веома великим успехом био тестиран на полугусеничарима и већ се уграђивао у серијски произвођен аутомобил Фолксваген (нем. VW, Volkswagen). Код тенка је тај систем имао веома велику предност јер је само део вешања био изложен непријатељској ватри.

Као и сви други немачки тенкови у Другом светском рату и Панцер III је као гориво користио бензин.

[уреди] Посада

Панцер III је имао петочлану посаду коју су сачињавали: командир, нишанџија и послужилац у куполи и возач и радиста/митраљезац у предњем делу тела тенка.

Немачка оклопна борбена возила Другог светског рата
Тенкови
Панцер I | Панцер II | Панцер III | Панцер IV | Пантера | Тигар I, II | Панцер 35(т) | Панцер 38(т)
Самоходна артиљерија
Веспе | Hummel | Грил | Panzerwerfer | Panzerfeldhaubitze 18M | SIG 33 | Wurfrahmen 40
Јуришни топови
ШтуГ III | ШтуГ IV | ШтуХ 42 | Брумбер | Штурмтигер
Ловци тенкова
Панцерјегер I | Мардер I , II , III | Хецер | Јагдпанцер IV | Јагдпантер | Насхорн | Јагдтигер | Елефант
Оклопни полугусеничари	Оклопни аутомобили
SdKfz 4 | 250 | 251 | 252 | 253	Sdkfz 221/22/23 | Sdkfz 231/32/34/63
Самоходна противавионска артиљерија
Flakpanzer IV: Мобилваген, Вирбелвинд, Ostwind, Kugelblitz | Gepard
Прототипови
Маус | P-1000 Рат | E- series | Panther II | Waffenträger | Neubaufahrzeug
Предложени пројекти
P-1500 'Monster' | Panzer VII 'Löwe' | Panzer IX
Немачка производња оклопних возила током Другог светског рата