Штурмтигер
Из пројекта Википедија
Штурмтигер (нем. Sturmpanzer VI 38 cm RW61 auf Sturmmörser Tiger у преводу јуришни тигар) је био Немачки јуришни минобацач, коришћен у малом броју током Другог светског рата.
Садржај |
[уреди] Развој
У јесен 1942. године, када је борба за Стаљинград (сада Царичин) достигла свој врхунац, јавила се потреба за ново тешко самодно јуришно возило. Возило је требало да пружа подршку пешадији, искључиво у уличним борбама. У то време једино возило специјализовано за ту улогу било је СтуИГ 33, док се друго возило те намене (Брумбер) налазило у фази пред-производње. Прво је предложено да се хаубица 210мм монтира на шасију неког тенка али до те реализације никад није дошло. 5. августа 1943. године, решено је да се на шасији тенка Тигар постави бацач ракетних мина 380мм. Ново оружје је по спољњем изгледу подсећало на јуришни топ Брумбер али је било мното теже и имало јаче наоружање. Предузеће Алкет је октобра 1943. године направило први прототип и он је 20. октобра представљен Хитлеру на тренажном полигону у источној Прусији. Прототип је интензивно испитиван све до априла 1944. године, када је одобрена његова производња под именом Штурмтигер.
[уреди] Производња
Адолф Хитлер је одобрио производњу 300 Штурмтигра, са капацитетом произвидње од 10 комада месечно. Како се ситуација на фронтовима у јесен 1944. године нагло погоршала за Немачку, производња Штурмтигра је опозвана (дата је предност производњи тенкова Пантер и Тигар II). Заправо производња Штурмтигра се одвијала тако што је са оштећених тенкова Тигар скидана купола и постављала нова надгардња. Разлог за такав начин производње је тај што нових шасија није било (последњи тенк Тигар направљен је августа 1944. године). Укупно је 18 тенка Тигар преправљено у Штурмтигер.
- Август 1944 - 3
- Септембар 1944 - 10
- Новембар 1944 - 5
Тешку надградњу (150мм чеони оклоп, 80мм бочни оклоп) произвело је предузеће Бранденбургер Еисенверке а склапање је изводило предузећа Алкет, Берлин-Шпандау.
[уреди] Наоружање
Штурмтигер је био наоружан краткоцевним минобацачем (Raketenwerfer 61 L/5.4) за дејство на растојању 4600-6000 метара, огромним ракетним пројектилом, велике разорне моћи. Минобацач је развила фирма Rheinmetall-Borsig на основу бродског бацача дубинских бомби. За локалну одбрану од пешадије, са предње стране био је митраљез 7,92мм МГ 34. Захваљујући огромној разорној моћи пројектила, Штурмтигер је био у стању да уништи сваку кућу или мању зграду само једним погодком. Сваки Штурмтигер је имао 13 пројектила унутар надградње и један у цеви. Као и сваки минобацач, тако се и цев Штурмтигра пунила са спољне стране, што је у одређеним околностима представљало опасност за посаду. Да би посада могла да убаци пројектил масе 351 килограм у цев, на возилу је постављен ручни кран. Приликом пуњења цеви цела посада је учествовала. На неким од возила постављен је још један митраљез 7.92мм МГ 42.
[уреди] Ратна дејства
12. августа 1944. године, прототип Штурмтигра је послат о Пољски град Прускув, а затим у Варшаву да помогне гушењу Варшавског устанка који је подигла Пољска Армија Крајова. Једна од граната Штурмтигра, данас се чува у музеју Пољске војскe у Варшави. 28. августа 1944. године, после успешне дебитантске акције, прототип је враћен у фабрику Алкет. Почетком септембра формирана је нова јединица ПзСтуМрКп 1000, наоружана са два Штурмтигра, која је послата у Варшаву. Након гашења устанка јединица је враћена у Немачку. Свих 18 Штурмтигра ушло је у састав четири посебно формираних јединица (ПѕСтуМпКп 1000,1001,1002 и 1003). Оне су активно узеле учешће на западном фронту све до краја рата. Неке од ових јединица учествовале су и у Арденској офанзиви, мада је главни задатак на западном фронту био, одбрана од савезничког преласка преко Рајне. Иако су Штурмтигрови коришћени углавном против већих и непокретних циљева, постоји јединствени случај када је један Штурмтигар уништио три Шерман тенка. Главни непријатељ овим возилима је била савезничка тешка артиљерија и јуришна авијација. Почетком марта 1945. године, када је организовани отпор у Немачкој полако престајао да постои, у јединицама је било још 13 Штурмтигра.
[уреди] Карактеристике
- Дужина: 6,28 метара
- Висина: 2,85 метара
- Висина са краном: 3,45 метара
- Ширина: 3,70 метара
- Тежина: 65 тона
- Мотор: Maybach ХЛ230 П45 В-12
- Брзина по путу: 30 км/сат
- Брзина ван пута: 20 км/сат
- Максимална брзина: 37,5 км/сат
- Радијус дејства по путу: 120 километара
- Радијус дејства ван пута: 85 километара
- Посада: 5 члана
- Командант
- Радио оператор
- Возач
- Топџија
- Пунилац
| Немачка оклопна борбена возила Другог светског рата | |
|---|---|
| Тенкови | |
| Панцер I | Панцер II | Панцер III | Панцер IV | Пантера | Тигар I, II | Панцер 35(т) | Панцер 38(т) | |
| Самоходна артиљерија | |
| Веспе | Hummel | Грил | Panzerwerfer | Panzerfeldhaubitze 18M | SIG 33 | Wurfrahmen 40 | |
| Јуришни топови | |
| ШтуГ III | ШтуГ IV | ШтуХ 42 | Брумбер | Штурмтигер | |
| Ловци тенкова | |
| Панцерјегер I | Мардер I , II , III | Хецер | Јагдпанцер IV | Јагдпантер | Насхорн | Јагдтигер | Елефант | |
| Оклопни полугусеничари | Оклопни аутомобили |
| SdKfz 4 | 250 | 251 | 252 | 253 | Sdkfz 221/22/23 | Sdkfz 231/32/34/63 |
| Самоходна противавионска артиљерија | |
| Flakpanzer IV: Мобилваген, Вирбелвинд, Ostwind, Kugelblitz | Gepard | |
| Прототипови | |
| Маус | P-1000 Рат | E- series | Panther II | Waffenträger | Neubaufahrzeug | |
| Предложени пројекти | |
| P-1500 'Monster' | Panzer VII 'Löwe' | Panzer IX | |
| Немачка производња оклопних возила током Другог светског рата | |
