МиГ-21
Из пројекта Википедија
| Микојан Гуревић МиГ-21 | ||
|---|---|---|
 МиГ-21 PFM 2002 |
||
| Опис | ||
| Намена | Лаки ловац пресретач | |
| Посада | 1 | |
| Први лет | 14. јун 1956. | |
| Ушао у употребу | 1959. | |
| Произвођаћ | МиГ МАПО, Русија | |
| Димензије | ||
| Дужина | 15.76 m | 51 ft 8 in |
| Размах крила | 7.15 m | 23 ft 5 in |
| Висина | 4.12 m | 13 ft 6 in |
| Површина крила | m² | ft² |
| Масе | ||
| Празан | 5350 kg | 11,800 lb |
| Оптерећен | kg | lb |
| Максимална полетна | 9660 kg | 21,300 lb |
| Погонска група | ||
| Мотор | Један Tumanskii R-25-300 turbojet | |
| Потисак | 7,100 kgf 70 kN |
15,700 lbf |
| Перформансе | ||
| Максимална брзина | 2230 km/h | 1385 mph |
| Борбени радијус | 450-500 km | 280-310 mi |
| Долет | km | mi |
| Плафон лета | 19,000 m | 62,300 ft |
| Брзина уздизања | 120 m/s | 23,600 ft/min |
| Оптерећење крила | kg/m² | lb/ft² |
| Потисак/Маса | ||
| Опрема | ||
| Инструменти | ||
| Радар | ||
| Наоружање | ||
| Стрељачко | двоцевни топ калибра 23 mm ГШ-23 или једноцевни топ калибра 30 mm НР-30 | |
| Остало | 2000 kg (4400 lb) подвесног наоружања на четири носача испод крила | |
Микојан-Гуревич МиГ-21 (НАТО назив Fishbed) је ловачки авион који је пројектовао конструкторски биро Микојан-Гуревич у Совјетском Савезу. По броју произведених примерака налази се на другом месту одмах иза америчког транспортног авиона Ц-130 Херкулес (C-130 Hercules) што значи да је најбројнији ловачки авион који је икада ушао у оперативну употребу.
Први прототип са делта крилима (са ознаком Је-4 или Е-4) полетео је 14. јуна 1956. год. док је увођење у оперативну употреби започело 1959. год.
МиГ-21 је учестовао у више локалних сукоба од који је свакако најзначајнији Вијетнамски рат. И поред одличних карактеристика Северно Вијетнамски пилоти су се радије опредељивали за МиГ-19 због његове веће носивости. Захваљујући делта крилу МиГ-21 је био први совјетски авион који је могао да истовремено обавља и улогу ловца и улогу пресретача. МиГ-21 је лаки ловац који постиже брзину од 2 Маха користећи релативно слаб турбомлазни мотор и по карактеристикама се може упоредити са америчким Ф-104 Старфајтер (F-104 Starfighter) и француским Дасо Мираж III (Dassault Mirage III).
Такође је у великом броју коришћен и на Блиском Истоку у сукобима 1960-70-тих година од стране ратних ваздухопловстава Египта, Сирије и Ирака, а против Израела. Међутим, са увођењем у наоружање израелског ратног ваздухопловства америчког ловца-бомбардера Ф-15 Орао (F-15 Eagl), МиГ-21 је тотално декласиран.
Учествовао је и на почетку сукоба у Афганистану али је веома брзо замењен новијим авионима МиГ-23 и МиГ-27.
[уреди] МиГ-21 у наоружању РВ и ПВО Југославије
1961. год. донета је одлука да се у СССР набаве надзвучни ловци МиГ-21 који је требало да у наоружању ловачке авијације РВ и ПВО Југославије замене ловце америчке производње Ф-86Е. Набавка нових авиона представљала је значајно повећање борбене способности ловачке авијације Југославије зато што је МиГ-21 за разлику од Ф-86Е био наоружан ракетама ваздух-ваздух и могао је да дејствује на висинама већим од 12.000 m.
Први авиони МиГ-21 уведени су у наоружање ескадрила РВ и ПВО почетком 1962. год. Током 1963. год. разматрана је могућност са се авионом МиГ-21 (наша ознака Л-12) наоружају и јединице ловачко-бомбардерске авијације. Одлучено је да јединице ловачко-бомбардерске авијације буду наоружане авионима МиГ-21 (Л-12) и авионима домаће производње "Јастреб". Очигледно је да Команда ратног ваздухопловства није имала комплетну информацију о борбеним карактеристикама авиона МиГ-21 зато што су тадашњи модели били типични висински ловци-пресретачи са врло ограниченим могућностима за офанзивна ловачко-бомбардерска дејства.
У периоду од 1965. до 1970. год. почело је пренаоружавање ловачких пукова новом варијантом авиона МиГ-21 (Л-14) која је била опремљена за ноћна дејства и дејства у сложеним метео-условима.
Програмом модернизације РВ и ПВО Југославије за период од 1975. до 1985. год. било је предвиђено увођење у наоружање ловачке авијације нове верзије МиГ-21 Бис као и авиона домаће производње "Орао". Од увођења "Орла" у наоружање ловачке авијације се одустало због тога што су постигнуте перформансе биле испод захтева за ту врсту авијације. Програм пренаоружавања ловачке авијације је реализован само са 60%. Ипак, увођењем авиона МиГ-21 Бис (Л-17) у наоружање ловачке авијације знатно су побољшане њене борбене могућности.
Још једна од предности новог авиона МиГ-21 Бис је та што је он могао да се врло ефикасно употреби и за дејства по земаљским циљевима (у овој улози подвесно наоружање је било сачињено од бомби и лансера за невођене ракете). Могућност употребе авиона МиГ-21 Бис за дејства по земаљским циљевима била је ваома повољна околност с обзиром на то да је ловачко-бомбардерска авијација РВ и ПВО Југославије била наоружана домаћим авионима скромних могућности "Галеб" и "Јастреб". Оваква ситуација настала је због тога што је планирана производња авиона "Орао" и "Г-4 Галеб" у потпуности изостала.
По пријему последње групе ловаца МиГ-21 Бис (Л-17) 1983. год. формирана је у склопу ловачке авијације школска ескадрила која је у случају рата улазила у састав оперативних јединица.
Према подацима из књиге "Савремени авиони и хеликоптери" аутора Јелка Кацина, Југословенско ратно ваздухопловство је 1986. год. у наоружању имало 130 авиона МиГ-21 у четири варијанте и 20 двоседа за обуку пилота. Због смањења броја борбених авиона које је СР Југославија морала да спроведе после потписивања Дејтонског споразума 1995. год. као и бомбардовања СР Југославије од стране НАТО авијације 1999. год. не може се са сигурношћу тврдити колико се ваздухоплова овог типа још увек налази у наоружању РВ и ПВО Србије и Црне Горе. Међутим, оно што је опште позната чињеница је да се авион МиГ-21 Бис налази на граници ресурса и да је потребна или хитна модернизација преосталих авиона или набавка нових борбених ваздухоплова. Тренутно у свету постоје два програма модернизације авиона МиГ-21 које нуде израелске и руске фирме који, поред осталог, обухватају и опремање авиона новим радаром и савременим ракетама ваздух-ваздух.
[уреди] Корисници
- Афганистан, Алжир, Ангола, Азербејџан, Бугарска, Чешка, Египат, Етиопија, Гвинеја, Гвинеја-Бисао, Хрватска, Јемен, Индија, Ирак, Југославија, Камбоџа, Конго, Куба, Лаос, Либија, Мадагаскар, Мали, Монголија, Нигерија, Пољска, Румунија, Северна Кореја, Словачка, Србија и Црна Гора, Судан, Сирија, Уганда, Виjетнам, Замбија.
| Сродан садржај | |
|---|---|
| Повезани развој | |
| Сличнни авиони |
F-15 Eagle - XF-108 |
| Серијске ознаке |
МиГ-19 - МиГ-21 - МиГ-23 - МиГ-25 - МиГ-27 - МиГ-29 - МиГ-31 |
| Сродни спискови | Списак војних летелица Совјетског Савеза - Списак бојних летелица |
