МиГ-25

Из пројекта Википедија

[уреди] Карактеристике (МиГ-25ПД 'Foxbat-E')

• Димензије: дужина 23.83 m, распон 14.02 m, висина 6.10 m
• Маса: празан 20.000 kg, на полетању 36.720 kg
• Погонска група: два турбо-млазна мотора Тумански Р-15БД-300, потиска 110 kN
• Максимална брзина: 3.000 km/h
• Борбени радијус: 860 km
• Долет: 2.575 km
• Брзина пењања: 12.480 m/min
• Плафон: 20.700 m
• Наоружање: четири носача на крилима за четири ракете ваздух-ваздух Р-40 (AA-6 Acrid); алтернативно две ракете Р-23 (AA-7 Apex) и четири Р-60 (AA-8 Aphid) или Р-73 (AA-11 Archer)

МиГ-25 (НАТО назив Foxbat) је ловац-пресретач и извиђачки авион велике брзине. Конструисан је и произведен у Совјетском Савезу од стране конструкторског бироа Микојан-Гуревич. Налази се у ограниченој употреби у Русији и неким страним земљама.

[уреди] Развој

Развој Миг-а 25 је почео током педесетих година прошлог века као пандан америчким напорима да развију борбени авион који је могао да постигне брзину од 3 Маха као што су били пројекти XF-103, XB-70 Valkyre и XF-108 од којих се одустало. Као и у америчком случају и Руси су сматрали да је након увођења у наоружање борбеног авиона који је могао да постигне брзину од 2 Маха логичан корак развој авиона чија брзина би била 3 Маха. Нови авион је требало да има разноврсну намену од носача крстарећих пројектила па до малог суперсоничног путничког авиона са 5 до 7 путника али је акценат стављен на развој висинског извиђача и тешког пресретача. Уколико би неки од прототипова америчког бомбардера брзине 3 Маха ушао у оперативну употреби Совјетско ратно ваздухопловство и против-ваздушна одбрана не би имали чиме да им се супротставе.

Конструкторски биро Микојан-Гуревич је 10. марта 1961. год. започео рад на пројектовању новог авиона чији прототип је носио ознаку Ye-155. Иако је амерички пројекат суперсоничног бомбардера XB-70 Valkyre тада већ био отказан сматрало се да би нови авион значајно повећао способност совјетске против-авионске одбране нарочито приликом пресретања циљева као што је SR-71 Blackbird. (Иако је SR-71 био стратешки извиђачки авион у једном тренутку се разматрала могућност развоја ловачке и бомбардерске варијанте овог авиона али је Америчко ратно ваздухопловство одустало од даљег развоја).

Први прототип извиђачке варијанте Ye-155-R1 полетео је 6. марта 1964. год. Прототип пресретачке варијанте Ye-155-P1 полетео је 9. септембра 1964. год. Развој новог авиона који је представљао велики помак унапред у области аеродинамике, инжењерства и металургије у Совјетском Савезу, потрајаће још неколико година. У овом периоду неколико прототипова са лажном ознаком Ye-266 поставиће више светских рекорда у току 1965, 1966 и 1967 године.

Серијска производња две првобитне верзије са ознакама Миг 25П (Foxbat A) (пресретач) и Миг 25Р (Foxbat B) (извиђач) почела је 1969. год. Миг 25Р је врло брзо ушао у наоружање Совјетског ратног ваздухопловства док је увођње извиђачке варијанте у наоружање одложено до 1972. год. Развијена је и тренажна верзија за обе варијанте овог авиона, Миг 25ПУ (Foxbat C) и Миг 25РУ. Миг 25Р развијен је у више подваријанти које обухватају и Миг 25РБ (извиђачки бомбардер), Миг 25РБС и Миг 25РБСх са бочним радаром, Миг 25РБК и Миг 25РБФ за електронско ометање (Foxbat D) и Миг 25БМ (Foxbat F) наоружан са четири анти-радарске ракете Кх-58 (AS-11 Kitter).

Миг 25 је био авион изузетних перформанси као што су максимална брзина од 3 Маха и плафон од 27.000 m. Ипак, његове маневарске способности, радијус дејства и борбени потенцијал су били у великој мери ограничени. Чак је и његова невероватна брзина представљала проблем: иако је снага потиска мотора била довољна да авион постигне максималну брзину од 3.2 Маха брзина је била ограничена на 2.8 Маха како би се сачували мотори.

Упркос овим ограничењима Миг 25 је захваљујући лошим обавештајним подацима и несмотреним претпоставкама изазвао панику на западу где се уврежило мишљење да је у питању ловац великим маневарских способности. Као одговор на ову претњу САД је покренула нови амбиционзни екепериментални пројекат изградње тактичког ловца и као резултат ових напора настали су Ф-15 Орао (F-15 Eagl) и Ф-16 Борбени соко (F-16 Fighting falcon).

Запад је најбољу прилику да се упозна са свим предностима и манама овог авиона имао 1976. год. када је руски пилот поручник Виктор Беленко пребегао из Совјетског савеза на запад слетевши у јапанску ваздухопловну базу Хакодате.

Због Беленковог пребега и разоткривања технологије коришћене на изради авионског радара и система наоружања совјети су почетком 1978. год. развили нову напреднију варијанту Миг 25ПД (Foxbat E) са новим радаром РП-25 Сафир, инфра-црвеним системом за претраживање и праћење и јачим моторима. Око 370 примерака авиона Миг 25П модернизовано је и претворено у Миг 25ПДС.

Током производње, која је трајала до 1984. год. произведено је укупно 1.190 авиона Миг 25. Авион се налази, или се налазио у наоружању ваздухопловстава Алжира, Бугарске, Египта, Индије, Ирака, Либије и Сирије. Мали број ових авиона још увек се налази у наоружању Руског ратног ваздухопловства.

[уреди] Опис

Иако је авион Виктора Беленка враћен Совјетском савезу пре тога је пребачен у САД, Дејтон, Охајо, где је Одељење за страну технологију Америчког ратног ваздухопловства раставило авион на саставне делове и извршило детаљну анализу. После 67 дана авион је у деловима враћен у Русију. Анализа Беленковог авиона, који је био потпуно нов, показала је поједине изненађујуће чињенице:

• Миг 25 је углавном био направљен од никлованог челика, а не од титанијума као што се претпостављало. Титанијум је коришћен само за израду делова конструкције који су изложени високим температурама. Челична конструкција допринела је великој укупној тежини авиона која без наоружања износи 29.000 kg.

• Заваривање је рађено ручно, а финална обрада је прилично груба. Као и на многим другим совјетским авионима, главе заковица су остављене откривене на деловима авиона који не стварају велики отпор ваздуха.

• Највећи део електронике базиран је на технологији вакумских цеви. Иако је овакво решење првобитно исмејано на западу касније је констатовано да је оно много отпорније на радијацију која настаје као последица нуклеарног рата него што је то случај са транзисторском технологијом. Првобитни радар авиона Миг 25П Смерч-А (НАТО назив 'Foxfire') је имао невероватну снагу од 500 kw и био је отпоран на електронско ометање али је захтевао велику количину чистог алкохола за хлађење инсталције. Пилотима је било забрањено да укључују радар на земљи, а легенда каже да је био толико снажан да је убијао зечеве поред писте.

• На брзиномеру је црвеном бојом брзина била ограничена на 2.8 Маха док се од пилота захтевало да не прелазе 2.5 Маха. Американци су имали прилике да 1973. год. изнад Израела региструју Миг 25 при брзини од 3.2 Маха. Овај лет је имао за последицу тотално уништење мотора. Међутим, како Американци нису били упознати са овом чињеницом регистрована брзина од 3.2 Маха допринела је даљем развијању мита о Миг-у 25 на западу.

• Борбени радијус износио је 300 km, а максимални долет без додатних резервоара износио је 1.200 km. Заправо, Беленко је једва стигао до Јапана - због мале количине горива која му је остала приликом слетања је једва избегао путнички авион и завршио у пољу поред писте.

• Максимално оптерећење при узбрању износило је 2.2 g, а укупно оптерећење износило је 4.5 g што је било знатно лошије од авиона Ф-4 Фантом који је био авион претходне генерације. Један Миг 25 издржао је оптерећење од 11.5 g приликом маневра током симулације борбе у ваздуху али је морао да буде отписан због деформација конструкције.

Сродан садржај
Повезани развој	МиГ-31
Сличнни авиони	F-15 Eagle - XF-108
Серијске ознаке	МиГ-19 - МиГ-21 - МиГ-23 - МиГ-25 - МиГ-27 - МиГ-29 - МиГ-31
Сродни спискови	Списак војних летелица Совјетског Савеза - Списак бојних летелица