Луј Наполеон Бонапарта

Из пројекта Википедија

Француски цар, Наполеон III

Луј-Наполеон Бонапарта или Наполеон III (фр: Charles-Louis-Napoleon Bonaparte) (20. април 1808, Париз - 9. јануар 1873, Чизлхерст), француски цар. Као Наполеонов синовац, провео је младост у изгнанству у Швајцарској и Немачкој. После смрти Наполеоновог сина, војводе од Рајхштата, постао је претендент на француски престо. Након неуспешног државног удара, краљ Луј-Филип прогнао га је у Америку. После још једног покушаја државног удара 1840, ухапшен је, осуђен и затворен. Године 1846. побегао је у Енглеску, а у Париз се враћа две године касније, где је изабран у народну скупштину. Позивао се на Наполеонову славу да би освојио глас народа за председника Друге републике. У покушају да прошири своју моћ, извео је удар 1851. и прогласио се диктатором; постао је цар Другог царства 1852. као Наполеон III. Тежећи да поново успостави моћну Француску, повео је земљу у Кримски рат и помогао да се склопи мир на конференцији у Паризу 1856. Стао је на страну Сицилије против Аустрије 1859. и однео је победу у бици код Солферина. Помогао је Италији да се уједини, а заузврат анектирао Савој и Ницу. Започео је колонијално продирање у Индокину. Залагао се за либерална становништва унутар Француске, која је напредовала током већег дела његове владавине. Током 60их година 19. века постепено је увео и политичку либерализацију. Очекивао је и материјалну корист од своје царевине у Латинској Америци пошто је поставио Максимилијана за цара Мексика, мада је та помоћ изостала. Прогласио је Француску неутралном у аустро-пруском рату 1866, али је канцелар Ото фон Бизмарк ипак успео да увуче Француску у погубан француско-пруски рат. Након што је његова војска доживела пораз у бици код Седана (а он заробљен) 01. септембра 1870.године, Наполеон III се предао и свргут је са трона.

04. септембра Француска постаје опет република.

[уреди] Спољашње везе

• Наполеон III

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека: Луј Наполеон Бонапарта

Председници Француске
Друга република: Луј Наполеон Бонапарта Привремен председник: Луј Жуле Трочу Трећа република: Тјер | Мак-Махон | Карнот | Касимир-Перир | Фаур | Лубет | Фалиерес | Поинкар | Дешанел | Милеранд | Домерж | Домер | Лебрун Вишијевска република: Хенри Филип Петен Привремена влада: Де Гол | Гоин | Бидаулт | Блум Четврта република: Ауриол | Коти Пета република: Де Гол | Помпиду | Дестен | Митеран | Ширак