Дејан Бодирога
Из пројекта Википедија
Дејан Бодирога (рођен 2. марта 1973. у Зрењанину) је српски кошаркаш. Многи пратиоце кошарке га сматрају најбољим играчем који никада није играо у NBA лиги. Са репрезентацијом Југославије Бодирога је освојио сребро на Олимпијским играма 1996., два Светска првенства и 3 Европска првенства. Дејан Бодирога је познат је због лидерства, кошаркашке интелигенције и способности да игра на свим позицијама.
Члан је хуманитарне организације Група 7.
Садржај |
[уреди] Биографија
[уреди] Ране године
Дејан Бодирога је рођен 2. марта 1973. у породици Васе и Милке Бодироге. У почетку је тренирао фудбал, а кошарком је почео да се бави са 13 година у кошаркашком клубу Машинац (Серво Михаљ) под надзором тренера Радета Првулова. У први тим Машинца га је са 15 година увео Миодраг Николић, бивши кошаркаш ОКК Београда и југословенски репрезентативац.
[уреди] Задар
Бодирогина професионална каријера је започела када га је, са 17 година, приметио Крешимир Ћосић на кампу у Пули. Ћосић је је убедио Бодирогину породицу да дозволе њиховом сину да 1989. пређе у КК Задар. За Задар није могао да игра прве сезоне због нерешеног статуса са Војводином, са којом је наводно потписао уговор. У Задру је тренирао два пута дневно под палицом Јосипа Грдовића, тренера јуниорског тима. Режим тренинга се састојао од јутарњег трочасовног (од 7 до 10) и четворочасовног вечерњег тренинга (од 8 увече до поноћи). У то време се први пут појавио у млађим селецијама Југославије. Био је најмлађи играч јуниорске репрезетнације која је освојила пето место на Европском првенству у Гронигему. Овде је због година мало играо, али је Светском јуниорском првенству 1991. у Едмонтону био најкориснији играч првенства. Југославија је у утакмици за треће место поражена од Аргентине. 4. јула исте године је дебитовао у поразу сениорске репрезентације од Шпаније на Медитеранским играма у Атини.
Бодирогина каријера у Задру је дошлао до преурањеног краја када је избио рат у Хрватској. Живот у Задру је постојао неповољан за Бодирогу, па је његов ментор Ћосић (који је у то време тренирао АЕК) организовао пробе у АЕК-у и Олимпијакосу. Оба клуба су нудила Бодироги уговор под условом да узме грчко држављанство, али је Бодирога одбио. Ћосић је онда проценио да је за њега најбоља средина Трст, чији је кошаркашки тим, у ком су радили Богдан Тањевић и Александар Николић и ког је финансијски подржавао Стефанел, ушао у прву лигу.
[уреди] Трст
Бодирога није мога да игра у почетку за Стефанел, јер су места за странце попунили Лери Мидлтон и Силвестер Греј. Спортски лист Газета дело спорт га је крајем 1992. сврстао на 15. место листе најбољих играча Европе, заједно са Словенцем Јуретом Здовцем.
Већ у својој првој професионалној сезони имао је просек од 21,2 поена. Прву бриљантну партију одиграо је 10. јануара 1993. када је у мечу против Бенетона 93:77 постигао 32 поена. 1. марта 1993. Стефанел је у Трсту савладао екипу Панасоника са 90:89, а он је постигао 51 поен. Бодирога је предводио Трст до плеј-офа из ког их је избацио Канту.
Дејан Бодирога је имао још једну одличну сезону у Трсту, а овог пута је Трст стигао до полуфинала у ком их је са 3-0 савладао Скаволини из Пезара предвођен Карлтоном Мајерсом. Крајем 1993, на Божићном турниру у Мадриду, проглашен је за најбољег играча, а Стефанел је заузео треће место. Реалу је дао 31 поен, репрезентацији Бразила и Естудијантесу по 21. Трст је стигао и до финала Купа Радивоја Кораћа у коме је поражен од солунског ПАОК-а у коме су играли Зоран Савић, Волтер Бери и Бане Прелевић. Са овим се завршава Бодирогина каријера у граду Трст, пошто је екипа изгубила подршку Стефанела, који је постао спонзор Олимпије, због чега су тренер Тањевић и већина играча Трста (Грегор Фућка, Алесандро Де Пол, Фернандо Ђентиле) прешли у Милано.
[уреди] Олимпија Милано
Сезона 1994/1995 је ишла добро по Бодирогу. Олимпија је у европским такмичењима стигла до финала Купа Радивоја Кораћа, у ком их је савладала берлинска Алба Светислава Пешића, који ће играти велику улогу у каснијој Бодирогиној каријери. У првенству Италије тим је стигао до полуфинала, у ком су поражени 3-2 од каснијег шампиона Баклера, за који је тада играо Предраг Даниловић.
У лето 1995. Бодирога са репрезентацијом осваја Европско првенство у кошарци 1995. у Атини у једном од најузбудљивијих финала у историји европских првенстава против Литваније, за коју су играли Шарунас Марчуљонис, Арвидас Сабонис и Римас Куртинаитис. Истог лета Бодирогу су на драфту одабрали Сакраменто Кингси као 51. пика у другој рунди.
Следеће сезоне Олимпија је освојила Куп Италије, али је опет пут поражена у финалу Купа Радивоја Кораћа од турског Ефес Пилсена. У првенству Италије Бодирога је постизао просечно 23,3 поена на 32 утакмице и довео тим до плеј-офа. У полуфиналу су се реванширали Баклеру 3-1, а у финалу је поражен Тимсистем Саше Ђорђевића, Карлтона Мајерса и Алесандра Фрозинија.
На Олимпијским играма 1996. у Атланти Бодирога је освојио сребрну медаљу након што је Југославија 30 минута мучила Тим снова за који су играли Шакил О'Нил, Чарлс Баркли, Скоти Пипен, Хаким Олајџуон, Дејвид Робинсон и други.
[уреди] Реал Мадрид
Бодирога је у лето 1996. прешао у мадридски Реал који је тада тренирао Жељко Обрадовић за милион долара по сезони. Са Реалом је стигао до финала плеј-офа, али је Реал изгубио у петој утакмици од свог вечитог ривала Барселоне, за који су играли Ђорђевић и Артурас Карнишовас. Реал је морао да се задовољи освајањем европског Купа победника купова.
Са репрезентацијом Бодирога је одбранио злато на Европском првенству 1997. у Барселони.
Следеће сезоне Реал је напустио Жељко Обрадовић и прешао у Бенетон. Плеј-оф се за Бодирогу завршио једну рунду раније пошто је Реал у полуфиналу испао од ТДК Манресе. Дејан Бодирога је проглашен за најкориснијег играча лиге у сезони 1997/1998.
На Светском првенству 1998. у Атини. Бодирога је освојио златну медаљу. У полуфиналној утакмици против Грчке Бодирога је играо под инекцијама и постигао је 30 поена. У финалу је поражена Русија 64:62, Бодирога је проглашен за најкориснијег играча првенства, а крајем године за најбољег спортисту Југославије и најбољег кошаркаша Европе за 1998.
[уреди] Панатинаикос
У лето исте године Бодирога је потписао за грчки Панатинаикос, који је те сезоне освојио национално првенство након 14 година чекања, а председник тима Павлос Јанакопулос је стварао тим који би био способан да освоји Евролига. Бодирога је био последњи део слагалице која је већ укључивала Дина Рађу, Фрагискоса Алвертиса и тренера Слободана Суботића. Панатинаикос је успео да одбрани првенство, али није успео да освоји Евролигу, али је Дејан Бодирога проглашен за најбољег играча грчког првенства.
На Европском првенству у кошарци 1999. у Француској, Југославија је освојила бронзану медаљу, изгубивши у полуфиналу од Италије 71:62. Бодирога је због повреда неколико играча играо плејмејкера велики део првенства.
Следеће сезоне Панатинаикос, појачан новим тренером Жељко Обрадовић и Жељком Ребрачом је освојио првенство Грчке и Евролигу, савладавши у финалу израелски Макаби Тел Авив, док је Бодирога поново узео титулу најбољег играча грчког првенства.
На Олимпијским играма 2000. у Сиднеју је изостао успех, пошто је Југославија заузела шесто место.
У јуну 2001. освојио је трећу узастопну титулу првака Грчке. У сезони 2000/01 био је и најпрецизнији играч првенства Грчке за два поена (64,2 %).
Уочи Европског првенства 2001. у Истанбулу Дејан Бодирога је изабран за капитена репрезентације Југославије. На овом првенству је одиграо свој 100. меч за национални тим против Естоније (86:73). Репрезентација предвођена селектором Светиславом Пешићем је поново постала првак Европе, савладавши у финалу домаћина Турску са 78:69.
Следеће сезоне Панатинаикос је поново освојио Евролигу.
Највећи успех у Бодирогиној каријери је златна медаља на Светског првенства 2002. у Индијанаполису. У финалу је Аргентина водила са 74:66, два минута и 17 секунди пре краја, а Бодирога је сам донео продужетак, постигавши свих девет поена за Југославију последња два минута.
Те године добио је три МВП признања: за финале Светског првенства, за ТОП 16 Евролиге, за финални турнир Евролиге. Као најбољи играч света мимо NBA прешао је тог лета у Барселону.
[уреди] Барселона
Већ у првој сезони у Барселони, опет под палицом Светислава Пешића, је освојио триплу круну: првенство и куп Шпаније и титула првака Европе на фајнал-фору у Барселони. У року од три месеца понео је два трофеја за најкориснијег играча: на финалним турнирима Купа Краља и Евролиге.
13. јула 2003. се оженио Иваном Медић. Бодирога није играо за репрезентацију те године на Европском првенству 2003. у Шведској, која је те године била шеста. Лето 2003. је било прво лето од 1995. да Бодирога није био у репрезентацији.
Барселона је 2004. одбранила титулу првака Шпаније, али не и Европе. Дејан је проглашен за најбољег играча шпанске лиге и уврштен је у идеалну петорку Евролиге.
Исте године је са репрезентацијом доживео свој највећи неуспех - 11. место на Олимпијским играма 2004. у Атини.
[уреди] Лотоматика
У лето 2005. Бодирога се вратио у Италију, овај пут у Лотоматику, опет код Светислава Пешића. На Европском првенству 2005. у Србији и Црној Гори, Бодирога се опростио од репрезентације, након пораза 74:71 од Француске у четвртфиналу.
Лотоматика је те сезоне испала у осмини финала УЛЕБ купа, тесно изгубила у финалу Купа Италије од Наполија и завршила на шестом месту у првенству Италије. Бодирога је регуларни део сезоне завршио са просеком од 15,7 поена по утакмици.
У првом колу плеј-офу Лотоматика се суочила са фаворизованом Сијеном. Након пораза у првој утакмици, Виртус је победио у следеће три утакмице, а Бодирога је на свакој утакмици постизао највише поена за свој тим.
[уреди] Занимљивости
- Дејан Бодирога је даљи рођак Дражена Петровића. Дејанова баба са очеве стране и Драженов деда са очеве стране су брат и сестра.
[уреди] Спољашње везе
|
|
 |
|---|---|
| Дејан Бодирога | Предраг Даниловић | Саша Обрадовић | Зоран Сретеновић | Жарко Паспаљ | Мирослав Берић | Саша Ђорђевић | Жељко Ребрача | Владе Дивац | Зоран Савић | Дејан Томашевић | Дејан Котуровић | |
