Сефарди

Из пројекта Википедија

Сефарди (ј — хеб.; дословно: „Шпанци") су Јевреји из Шпаније или северне Африке, који се разликују од Јевреја из Источне или Централне Европе, Ашкеназа. У Библији (Авд. 1:20), Сефард се односи на Малу Азију, али је у средњем веку доведен у везу са Шпанијом. Тај израз је у популарној употреби почео да означава и Јевреје из исламског света. Сефард је првенствено једно културно или лингвистичко одређење, које се односи на посебну религијску праксу и закон. Такође постоји и јединствен народни језик, ладино. У сефардске јунаке спадају дивови јеврејске филозофије, на пример Моше бен Мајмон, Бен Јосеф Саадја и Јехуда Халеви.

Сефарди су доживели „златно доба" у Шпанији (око 950—1150), када је култура цветала у свим областима стваралаштва. Отвореност световним утицајима одликовала је Сефарде, који су то сматрали предношћу, али како је то било супротно ашкенаском сензибилитету, дошло је до озбиљног расцепа и жучних расправа. Заиста је могуће да је секуларизам природно водио скептичној неспремности да се у религији пронађе било шта натприродно. Сходно томе, суочивши се с прогањањем, већина Сефарда радије је одабрала покрштавање него смрт, водећи након тога марански или скривени јеврејски живот. Мада их је већина, услед тога, изгубљена за јудаизам, неки од њих су одржали свој верски идентитет поколењима након тога.

Протеривање у време инквизиције и нови облици економских активности довели су до исељавања у Холандију, Британију, Османско царство, а касније и у Нови свет. Сефардске заједнице развиле су посебне установе — на пример установу главног рабина, или хахам башија, који је председавао Јеврејима у Османском царству који су сачињавали један „струк" или аутономну мањину под османском влашћу. И у Британији су Сефарди очували своје посебно верско вођство и хахам је био независан од ашкенаског главног рабина и раван њему. Штавише, службеници синагоге били су више од верских функционера, будући да су представљали и власт у заједници. Сефарди су у Западној Европи просперирали.

За разлику од Ашкеназа, они еманципацију нису сматрали нужном, јер су већ остварили друштвену и економску интеграцију. Но сиромаштво им није било непознато. Главари су били имућни, али је било много Сефарда који су једва успевали да зараде за живот бавећи се ситним пословима. Сефарди су опстојавали као све мање значајна али добростојећа и уочљива мањина међу Јеврејима на Западу. Они из арапских земаља, међутим, трпели су због културног и економског заостајања свог окружења, а након 1948. и због све израженијег арапског непријатељства према израелској држави.

Не очекујући светлу будућност у муслиманском свету, масе ових Јевреја иселиле су се у Израел. Већина њих је асимилирана, мада су настојања да се они интегришу довела до напетости коју је тешко ублажити због опсадног стања које влада у Израелу. У последње време, постигнут је известан успех, но разлике између западних и оријенталних Јевреја остају и даље један од највећих израелских проблема.

Јевреји у Србији а и у претходној Југославији су готово сви Ашкенази. После погрома у Другом светском рату у бившој Југославији Јевреја је било око 5.000. Сефарда можда која стотина. Сефарди су живели у Дубровнику, Сарајеву...

Са почетком ратних сукоба у Сарајеву, организован је "ваздушни мост" који је за један дан извукао све Јевреје (који су хтели да оду) из Сарајева. Бар половина њих је наставила за Израел...

И док Ашкенази имају презимена која звуче да су германска, сефардска имена имају романску ноту као што су: Данон, Албахари, Романо...