Пјер Ферма
Из пројекта Википедија
Пјер Ферма (Pierre de Fermat) (17. август, 1601. – 12. јануар, 1665.) био је француски математичар и правник у тулуском парламенту. Уз Декарта најзначајнији математичар 17. века.
Био је син трговца кожом. Студирао је на универзитетима у Тулузу, Орлеану и Бордоу и завршио право. Још као студент показивао је несумњиви таленат за математику истакавши се 1629. својом рестаурацијом Аполонијевог дела лат: Plane loci (у слободном преводу „Значајне тачке у равни“). Био је један од зачетника диференцијалног рачуна са својим методом проналажења највећих и најмањих ордината кривих линија, аналогним тада још непознатом диференцијалном рачуну. Можда су још значајнија његова брилијантна истраживања у теорији бројева. Такође су знатни његови доприноси аналитичкој геометрији и вероватноћи.
[уреди] Велика Фермаова теорема
Ферма је познат по својој Великој Фермаовој теореми, која се још зове и Последња Фермаова теорема. Она наиме гласи:
Једначина 
нема целобројних решења за 
, осим тривијалних са 0 и 1.
Када је преминуо, у његовој заоставштини је на маргини једне књиге пронађен запис у коме Ферма тврди како је пронашао елегантан доказ за ово тврђење, али да су маргине дате књиге сувише мале да би доказ на њима извео. Наредних 300 година математичари широм света су покушавали да нађу овакав доказ, и у томе су успели тек крајем 20. века. Проблем је решен уз употребу „тешке артиљерије“ из теорије алгебарских кривих и теорије група. Велику Фермаову теорему доказао је Ендру Вајлс.
