Софиста

Из пројекта Википедија

Под софистом или софист, софиста грчки (σοφισταί sophistai: стручњак, мудрац) лат. (Sophistae) припада једнa групa грчких предсократских филозофа, који су у историји грчке античке филозофије називани као учитељи знања и лепог говора.

[уреди] Историја

Софиста је био један професионални путујући учитељ у другој половини петог века пре Христа, који је јавно наступао и своје услуге наплаћивао. Под једним софистом сматра се неко који нешто зна или уме, и спреман је, да то што зна и уме, и подучава, исто као и учитељи на једној гимназији («гимназион») који су се такође називали «Софисти»

Софиста не потиче више као већина старијих филозофа и Платон из аристократије, и зато нуди његове услуге за хонорар. Као професионални путујући учитељ подучава он синове из високог сталежа о уметности, њихова интересовања и мишљења у органима демократије, народне скупштине, да пред судом успешно заступају, јер адвоката тада још није било. Њихово учење сводило се пре свега на говорној теорији као нпр.: (реторика, поетика и граматика) и у етици (теорија о држави, закону, моралу и праву) такође су били усмерени против традиције и религије. Софисти су развили један нови однос према говору, као једну моћну аргументацију.

Сократ и Платон оштро критикују поступак и учење софиста, њихова критика је прихваћена од стране многобројних научника и политичара. Такође Аристотел назива софисте „Учитељима привидног знања“ који изврћу речи. У његовом „Tрактату“ о обарању софиста, даје једну систематску представу о обарању софистичких трикова.

Од пуно књига и разговора који су софисти написали јако мало је сачувано, скоро ништа. Све што се о софистима зна, је преко Платона пренешено, према којима је он критички и одбојно стајао. Зато што су се они представљали као учитељи о неким стварима, а по његовом мишљењу нису се у то стварно разумели.

[уреди] Познати софисти

Најистакнутије личности међу софистима су: Протагора из Абдере и Горгија из Леотиноја (Сицилија), Хипијас из Елиса, Продикос и Антифон који су учили политику, етику, државу, правду и науку говора. Сумњали су у прве принципе, сваку истину су објавили као релативну. Тај релативизам води софисте ка негативности објективне истине. Млађи софисти су: Критија, Трасимахос, Ксенидаес, Полос и Еутидем.

[уреди] Цитати

Познати Афоризам од Протагоре је: „Човек је мера свих ствари, при чему сваки човек има своју посебну истину“. Такође: „Човек је мера свих ствари, они који постоје да постоје и они који не постоје да не постоје“. По Платоновом објашњењу то би значило: „Oноме коме је зима и ветар му је хладан, а ономе коме није зима, напротив ни ветар му није хладан“. Или за једног «Флаша је полу празна, а за другог, Флаша је полу пуна». То би требало да буде то извртање речи које спомињу Сократес и Платон а после њих и Аристотел у свом «Трактату».

У новије време изјављује Тома Аквински (San Tommaso D’Aquino 1225 – 1274) о софистима: „Они изгледају мудро, али ипак то нису“.