Примати
Из пројекта Википедија
Примат је било који члан биолошког реда примати (primates), групе која садржи све лемуре, мајмуне и људе.
| Примати | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Бабун
|
||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
|
|
Сви примати имају пет прстију (пентадактилија), генерализовани зубни распоред, и примитивну (неспецијализовану) грађу тела. Још једна особина примата су нокти на прстима. Супротни палчеви су такође карактеристична особина примата, али нису ограничени на овај ред; опосуми, на пример, имају супротне палчеве. Код примата, комбинација супротних палчева, кратких ноктију (уместо канџи) и дугих прстију који се затварају на унутра представља остатак праксе предака да се пењу по дрвећу. Сви примати, чак и они који немају особине типичне за остале примате (као лорији), имају заједничку карактеристику очних орбита, по којима се разликују од осталих таксономских редова.
Садржај |
[уреди] Распрострањеност
Осим људи који настањују читаву земљу, подручје на којем живе примати је највећим делом ограничено на тропске и суптропске делове Америке, Африке и Азије. На подручју америчког континента, примати живе од југа Мексика па до северних делова Аргентине. Мајмуни који су некада живели на Карибима су изумрли, а данас ту живе само примати које су довели људи. У Африци су широко распрострањени, са тим да највећи број различитих врста досиже јужно од Сахаре. На Мадагаскару се развила посебна група примата, и сви су из подреда полумајмуна нелењиваца. У Азији живе на Арапском полуострву (постоји могућност, да су једну врсту павијана који живе на том подручју тамо донели људи), индијском потконтиненту, Кини, Јапану и Југоисточној Азији. Источна граница подручја где живе у Азији су острва Сулавеси и Тимор. У Европи слободно живи само једна врста, Берберски мајмун (Macaca sylvanus) на Гибралтару, али и ту су популацију вероватно људи донели у ово подручје.
Са изузетком људи, других примата нема у северној Америци, највећем делу Европе, северним и централним деловима Азије, на подручју Аустралије и Океаније, као ни на забаченим острвима и поларним подручјима.
За разлику од неких других група сисара, људи примате нису у већој мери насељавали на друга подручја. Изузеци су павијани у Арабији, берберски мајмуни на Гибралтару, неких острва Кариба и једне групе Macaca mulatta који данас живе на Флориди.
[уреди] Особине
Иако су примати један релативно јасно одређен ред сисара, имају врло мало таквих особина које се појављују само у том реду и код ни једног другог сисара.
[уреди] Величина тела
Величина тела се креће од само 12-14 cm дугог и 40 грама тешког рода Микрокебуса који живи на Мадагаскару, и гориле који може имати и до 275 kg. Генерално, мајмуни из групе Strepsirrhini (просечна тежина 500 грама) су мањи од групе Haplorrhini (просечна тежина 5 kg), то је чињеница која се заснива на различитом времену дневних активност. Код неких врста је врло изражен полни диморфизам, тако да су мужијаци и двоструко тежи од женки, а уз то се често разликују и бојом.
[уреди] Длакавост
Тело већине примата је покривено крзном, чија боја се креће од беле преко сиве до смеђе и црне. Дланови и табани су код већине врста голи, а неке врсте немају длаке нити на лицу или им је чак и цела глава гола (на пример Јакари (Cacajao) из породице Pitheciidae). Од свих примата најмање изражену длакавост има човек.
[уреди] Чула
За примате су типичне релативно велике и према напред окренуте очи. Имају врло добар вид и у односу на величину тела релативно велик мозак. Највеће очи од свих примата имају врсте из рода Тарсус. Велика већина мајмуна из подреда Strepsirrhini (полумајмуни нелењивци) су ноћне животиње и имају мрежницу превучену слојем који се назива Tapetum lucidum а служи да рефлектисањем остатка светла појачава видљивост у мраку.
Између подреда Strepsirrhini (који се у неким језицима називају "влажноносци") и подреда Haplorrhini (супротно влажноносцима, ову групу називају "сувоносцима") постоји разлика у грађи rhinariuma. Код "влажноносаца" он је пун жлезда и влажан и одраз је врло развијеног чула мириса. Супротно томе, сувоносци то немају, и њух им је далеко мање развијен.
[уреди] Зуби
Најстарији фосилни налази примата имају формулу зуба 2-1-4-3 по једној половини чељуст и, што значи да су имали два секутића, један очњак, четири предња кутњака и три кутњака, што значи да су имали укупно 40 зуби. Највише зуби рецентних врста примата имају лемури и капуцини чија је формула 2-1-3-3. Неки родови су због свог начина исхране изгубили још неке зубе. Мајмуни старог света, укључујући човека имају формулу 2-1-2-3, што значи да имају укупно 32 зуба.
Пре свега из облика кутњака се може извући пуно закључака о начину исхране поједине врсте. Тако врсте које се хране пре свега воћем, имају кутњаке округластог облика. Кутњаци код врста које би се могле назвати кукцождерима, су упадљиво шиљасти, док код врста које се хране пре свега лишћем, кутњаци имају оштре рубове како би лакше сажвакали тврде листове.
[уреди] Удови
Како већина примата живи на дрвећу, њихови су удови добро прилагођени таквом начину живота. Стражњи удови су им скоро увек дужи и снажнији од предњих (изузетак су гибони и човеколики мајмуни) и имају највећу улогу у кретању. И прсти предњих и задњих удова су у највећој мери прилагођени тим потребама. Особина свих врста примата (осим човека) је насупротност ножног палца осталим прстима на стопалу. Једнако тако, већина врста која се креће гранама кроз крошње има и палац на шакама насупротан осталим прстима, док се код врста које се с гране на грану овешени о предње удове и уз то се хватају и репом о гране, палчеви су се повукли тако да их више немају (пример су сакати мајмуни (Colobinae), као и породица Atelidae урликавци, хваташи и вунасти мајмуни). Прсти и на предњим и на задњим удовима завршавању ноктима уместо канџама. Једино полумајмуни нелењивци имају на другом ножном прсту канџицу која им служи за чишћење и његу крзна. Дланови и табани немају длаке и имају подручја која су врло осјетљива на додир.
[уреди] Реп
Великом броју сисара који живе на дрвећу реп је врло важан део тела који служи балансирању и одржавању равнотеже у крошњама, па тако и приматима. Међутим, реп се може повући или потпуно нестати. Осим човеколиких мајмуна, који генерално немају репове, дужина репа или његов недостатак нема никакво значење за утврђивање сродности међу врстама, јер се код многих врста појављује само патрљак од репа сасвим независно од развоја. Чак унутар једног рода постоје врсте немају реп али и такве, којима је реп дужи од тела. Реп којим се могу хватати за гране развили су само неки родови мајмуна Новог света, хваташи и урликавци. Њихов реп са доње стране нема длаке, а снабдевен је врло осетљивим живчаним станицама.
[уреди] Начин живота
Претпоставља се да су се примати развили од животиња које су настањивале дрвеће. Још и данас постоји велики број врста примата који једва да понекад сиђу на тло. Друге врсте живе делимично на тлу, а само неколико врста живе искључиво на тлу.
Поједностављено, Strepsirrhini су углавном активни ноћу (уз поједине изузетке) док су Haplorrhini, опет уз неке изузетке, углавном дневно активни.
У односу на начине кретања, укупно гледајући, примати користе све постојеће начине кретања. При томе, од врсте до врсте постоје разлике.
Примати су у највећем броју случајева развили сложене облике социјалног понашања. Прави самотњаци су међу приматима ретки, чак и код врста које претежно живе саме (орангутан) подручја на којима обитавају, преклапају се ревири женки са ревиром мужјака, па се код парења даје предност партнерима са тих преклапајућих подручја. Неке друге врсте живе у дугогодишњим моногамним везама (гибони, вунасти лемури). Али, већина примата ипак живи у групама у којима често влада хијерархија. При том се место на хијерархијској лествици утврђује различито, зависно о врсти. То може бити резултат борби између такмаца, старост, родбинске везе или на друге начине.
И комуникација и интеракција имају врло значајну улогу у социјалном животу примата. Већина врста је развила низ гласова за обележавање територије, за потрагу за члановима групе, за претњу или упозорење хранидбеним конкурентима и слично. Посебно су познати прашумски "концерти" урликаваца, као и "песма" у дуету парова гибона.
Претпоставља се да су преци примата били бобождери, али већина свих врста су данас биљождери. Многе врсте се хране претежно воћем, а допуњавају га лишћем, цветовима, гомољем, гљивама, семењем и другим деловима биљки. Многе врсте су сваштождери, који биљну храну допуњавају и животињском. Павијани и чимпанзе спадају у родове који повремено лове и нешто веће сисаре (зечеве, мале примате, младунчад парнопрсташа)
[уреди] Размножавање
Примате одликује релативно дуго раздобље скотности, дуготрајно раздобље одрастања младунаца и дуг живот. Стратегија ових животиња је инвестирање пуно времена у подизање младунаца, због тога је и стопа размножавања ниска. Најкраће време скотности имају патуљасти лемури (Cheirogaleidae) а траје тачно 60 дана, док је то код већина врста између четири и седам месеци. Најдужа трудноћа је код човека и горила а траје девет месеци.
Код већине врста превладава рађање једног младунца. И код врста које рађају више младунаца ретко се дешава да их буде више од два, евентуално три у једном леглу.
