Време
Из пројекта Википедија
- Ово је чланак о физичкој величини. За друга значења погледајте Време (вишезначна одредница).
Садржај |
[уреди] Дефиниција
Простих а потпуних дефиниција времена нема, уосталом као ни простора и материје.Темељни помови физике или филозофије су уједно и најтежи за дефинисање. Математичко дефинисање које би било најпрецизније, би уједно било довољно тешко за усвајање већини људи(веза времена са простором и материјом у теоријама поља).Остале дефиниције су опет толико поједностављене или нејасне и неразумљиве, да се опет не могу прихватити са задовољством. Уосталом, а зашто све па мора бити једноставно. Често човекова жеља за појадностављењем не доноси добре резултате.
Па шта је онда време?
Пробаћемо овде, ако не на то да одговоримо,да би избегли претенциозност, онда макар да приближимо тај појам.
Време је истовремено једна од основних физичких величина и један од основних појмова природе повезан са простором и материјом. Постоје два основна начина схватања времена. Један је класичан, реалистичан, и потиче од Исака Њутна. По њему је време део фундаменталне структуре универзума, димензија у којој се догађаји дешавају у низу. Дакле, време је појава која се може мерити. По другом схватању је време фундаментална мисаона структура (као што су простор и број) у којој се догађаји нижу и где можемо мерити догађаје и размаке између њих. Овакво схватање су поставили Лајбниц и Кант.
Појам времена можемо тако и посматрати са становишта субјективног осећаја и као физички појам. Сигурно је да наш доживљај времена произилази из физичког али исто тако зна да вара, а време као физички појам је независно од нашег постојања. Постојање наше свести и појма о времену, вероватно је везано са искуством и доживљајима спољнег света и несумњиво да наш мозак на то реагује својеврсним осећајем за време. Код малог детета и одраслог човека тај осећај није исти због до тада различите дужине проживљеног и различитог утицаја времена које је протекло, на нас. Појам физичког времена је везан за појаву догађајa тј. дешавања у универзуму. Време као апсолутан појам је то престао да буде појавом Ајнштајнових теорија релативности, где је Ајнштајн показао зависност времена од простора и материје. Према томе, време је повезано са материјом и простором и не може се независно од њих посматрати. Време се везује за кретање материје у најширем смислу и јасно је да нема кретања материје, не би имало смисла ни говорити о времену.
Прекретница коју у наше схватање простора и времена уноси Ајнштајнова релативност започиње, у ствари, његовом критичком анализом појма истовремености, којем до тада нико у физици није придавао већи значај. Ова нова, Ајнштајнова, дефиниција времена, због свога значаја који је одиграла у развоју физике, а и због своје једноставности, заиста заслужује да се цитира. У једном параграфу своје “Електродинамике тела у покрету” (Специјалне теорије релативности), Ајнштајн , дакле, о феномену времена наводи следеће:
Ако желимо да опишемо кретање неке материјалне тачке, ми дајемо вредности њених координата у функцији времена. При томе, морамо пажљиво имати у виду да математички опис ове врсте нема физичког смисла ако нам није јасно шта подразумевамо под временом. Треба да узмемо у обзир да сви наши искази у којима време игра неку улогу увек су искази о истовременим догађајима. Ако, на пример, кажем: “Тај воз стиже овде у 7 сати”, мислим отприлике овако: “Положај мале казаљке мога сата на броју 7 и долазак воза на станицу су истовремени догађаји.”...
Развијајући даље ову своју идеју, Ајнштајн са анализе истовремености догађаја на истом месту прелази на анализу догађаја који се дешавају на просторно удаљеним местима, па каже:
Ако се у тачки А налази сат, посматрач у А може да одреди време догађаја у непосредној близини А одређујући положаје казаљки симултано са догађајима. Ако се у тачки Б налази други сат у сваком погледу сличан оном у А, посматрачу у Б је могуће да одреди време догађаја у непосредној околини Б. Али није могуће, без даљњих претпоставки, временски упоређивати један догађај у А са једним догађајем у Б. Ми смо до сада дефинисали само време у А и време у Б. Ми нисмо дефинисали заједничко време за А и Б. Оно може да се дефинише постављајући по дефиницији да је време потребно светлости да пређе пут од А до Б једнако времену за које светлост прелази од Б до А....
Осим своје нераскидиве повезаности са простором, где га је Ајнштајн, поред осталог, уз помоћ свога постулата о константости брзине светлости, уплео у јединствену структуру простор-времена, оно је такође, као што је горе поменуто, нераскидиво повезано и са материјом. Као илустрацију тога покушајмо да замислимо пример потпуно статичног универзума у коме не би било никаквог кретања ни дешавања. Од најмање честице,електрона, кварка или кванта физичког поља, па до највећих делова материје који, узгред буди речено, не би онда ни постојали без кретања ових првих. У таквом универзуму време не би ни постојало. Одатле логично произилази и главна особина материје, а то је њено кретање.
Време се везује за узрочно последични низ догађаја (принцип каузалности), који у природи иде у смеру повећања ентропије система.Стрела времена је окренута у смеру повећања ентропије система нпр, чаша пада са стола и разбија се,а не може се спонтано десити обрнуто да се попне и састави се.
Време је физичка величина којом одређујемо положај тј. постојање једног система у просторно-временском континуму. Напомињањем и просторних координата тај положај се потпуно одређује.
[уреди] Мерење времена
[уреди] Стандарди
Време је једна од седам основна физичких величина СИ система, а секунда је једна од седам основних јединица. Веће јединице времена, као што су минут, сат и дан јесу уобичајене мада не спадају у СИ систем. Ипак, оне су прихваћене као придружене СИ систему. Прво је секунда дефинисана као 1/86.400 просечног соларног дана, али је касније прихваћена неупоредиво прецизнија дефиниција која је везана за атомску физику:
- Секунд је трајање од 9.192.631.770 периода зрачења које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основног стања атома цезијума 133.
Време је јединица за коју се не користи децимални систем реда величина за веће умношке као што су килосекунд или мегасекунд, док се користи за мање јединице као што су милисекунда или микросекунда.
[уреди] Светско време
Обзиром да постоји потреба да се у целом свету, на целој земаљској кугли, време може мерити и изражавати на једниствен начин, то је цела земаљска кугла подељена на 24 часовне зоне. Једна од њих, Гриничка је проглашена за референтну, нулту, и у односу на њу се све остале мере. За научне и друге потребе постоје постоје прецизни атомски часовници који дају референтно време и у односу на које се остали часовници намештају.
