Месеци

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Месец (вишезначна одредница).

Месец је јединица за време која се користи за календаре, и која је приближно дугачка као неки природни период повезан са кретањем Месеца. Традиционални концепт се појавио са циклусом месечевих мена; такви месеци су синодички и трају ~29,53 дана. Из ископаних штапова, истраживачи су закључили да су људи рачунали дане у вези са Месечевим менама још у палеолиту. Синодички су и даље основа за доста календара.

Садржај 1 Астрономска позадина 1.1 Звездани месец 1.2 Тропски месец 1.3 Аномалистички месец 1.4 Нодички месец 1.5 Синодички месец 1.6 Дужине месеца 2 Календарске импликације 3 Месеци у разним календарима 3.1 Јулијански и Грегоријански календар 3.2 Хинду календар 3.3 Исламски календар 3.4 Ирански/Персијски календар 3.5 Исландски/Стари нордијски календар

[уреди] Астрономска позадина

Кретање Месеца у својој орбити је веома компликовано и његов период није константан. Штавише, многе културе (највише оне које користе стари Јеврејски календар и Исламски календар) почињу календарски месец са првим појављивањем танког полумесеца после заласка сунца над западним хоризонтом. Датум и време ове стварне опсервације зависе од тачне географске дужине, као и ширине, атмосферских услова, оштрине вида посматрача итд. Стога, почетак и дужине месеци у овим календарима не може тачно да се предскаже. Већина Јевреја тренутно прате предрачунати календар, али Караити се ослањају на стварне опсервације месеца.

[уреди] Звездани месец

Стварни период Месечеве орбите који се мери фиксираним склопом референце је познат као звездани месец, јер преставља време за које се Месец врати на исти положај на небеској сфери међу фиксираним звездама: 27,321 661 дана (27^d7^h43^m11,5^s) или отприлике 27 ¹/₃ дана. Овај тип "месеца" се појавио код култура на Средњем Истоку, у Индији и Кини на следећи начин: делили су небо на 27 или 28 лунарних кућа, одређених по астеризмима (привидним групама звезда), по једну на сваки дан када Месец прати свој пут међу звездама.

[уреди] Тропски месец

Уобичајено је да се одреди положај небеских тела у односу на пролећну равнодневицу. Због померања, ова тачка се полако враћа у еклиптику. Стога је Месецу потребно мање времена да се врати у еклиптичку географску дужину нула него у исту тачку у сред фиксираних звезда: 27,321 582 дана (27^d7^h43^m4,7^s). Овај мало краћи период је познат као тропски месец.

[уреди] Аномалистички месец

Као све орбите, Месечева орбита је елипса, а не круг. Међутим, оријентација (као и облик) ове орбите нису фиксирани. Конкретно, положај екстремних тачака (сводови) чини пун круг за око 9 година. Месецу је потребно много више да се врати до истог свода јер се померио унапред током једне револуције. Овај дужи период се зове аномалистички месец и има просечну дужину од 27,554 551 дана (27^d13^h18^m33,2^s), или отприлике 27 ¹/₂ дана. Привидни пречник Месеца варира са овим периодом, па стога овај тип месеца има одређену релевантност код одређивања помрачења (види сарос), чији опсег, трајање и појављивање (било да је тотално или колутасто) зависе од тачног привидног пречника Месеца.

[уреди] Нодички месец

Орбита Месеца лежи у равни која је нагнута у односу на раван еклиптике: има нагиб од отприлике 5 степени. Линија која пресеца ове равни дефинише две тачке на небеској сфери: растући и силазећи чвор. Раван Месечеве орбите се помери за пун круг за око 18,6 година, тако да се чворови померају уназад на еклиптици у истом периоду. Стога је време које је потребно Месецу да се врати у исти чвор поново краће од звезданог месеца: ово се назива нодички или драконски месец. Он траје 27,212 220 дана (27^d5^h5^m35,8^s), или отприлике 27 ¹/₅ дана. Важан је за предсказивање помрачења: она се одвијају када су Сунце, Земља и Месец у линији. Сада (како се види са Земље) се Сунце креће по еклиптици, док се Месец креће по својој орбити која је нагнута на еклиптику. Та три тела су у линији само када је Месец на еклиптици, тј. када је у једном од чворова. "Драконски" месец се односи на митолошког змаја који живи у чворовима и стално једе Сунце или Месец током помрачења.

[уреди] Синодички месец

Разлог за месечеве мене је тај да са Земље ми видимо део Месеца кога Сунце осветљава из различитих углова док Месец прелази своју орбиту. Тако да изглед зависи од положаја Месеца у односу на Сунце (као што си види са Земље). Због тога што се Земља окреће око Сунца, Месецу је потребно додатно време (пошто наврши звездани месец, тј. пун круг) да сустигне и врати се у исти положај у односу на Сунце. Овај дужи период се зове синодички месец (од грчког syn hodô или σὺν ὁδῴ). Због сметњи Земљине и Месечеве орбите, стварно време између лунација може да износи од 29,27 до око 29,83 дана. Дугорочно просечно трајање износи 29,530 588 дана (29^d12^h44^m2,8^s), или отприлике 29 ¹/₂ дана.

[уреди] Дужине месеца

Овде је списак просечних дужина различитих астрономских лунарних месеци [1]. Ово нису константе, тако да је пружена линеарна апроксимација секуларне промене:

Важи за епоху Ј2000.0 (1 јан 2000 12:00 TT):

звездани месец	27.321661547 + 0.000000001857×г дана
тропски месец	27.321582241 + 0.000000001506×г дана
аномалистички месец	27.554549878 − 0.000000010390×г дана
драконски месец	27.212220817 + 0.000000003833×г дана
синодички месец	29.530588853 + 0.000000002162×г дана

Напомена: време изражено у ефемерном времену (или прецизније Земљаном времену) са данима од 86400 СИ секунди. г означава године од епохе (2000), изражене у јулијанским годинама од 365.25 дана. За календарске калкулације

[уреди] Календарске импликације

Бесконачни разломци децималне вредности за синодички месец дају узастопне апроксимације за средњу дужину овог месеца у вези са деловима дана. Тако, на следећем списку, после броја дана у бројиоцима, налази се цео број месеци у имениоцима:

29 дана

30

59/2

443/15

502/17

1447/49

25101/850

Ово је корисно за дизајнирање чистих лунарних календара, где се месеци од 29 и 30 дана (са називима празни и пуни месеци) дешавају у одређеној шеми која се понавља после одређеног броја месеци. Скоро измишљени чисти лунарни календар назван Yerm Calendar [1] користи све горенаведене апроксимације.

Још важније, код лунисоларних календара, цео број синодичких месеци се уклапа у неки цео број година. Просечна дужина тропске године се дели просечном дужином синодичког месеца, тј. број синодичких месеци у години је (за епоху Ј2000):

12.368266392

Бесконачни разломци ове децималне вредности дају оптималне апроксимације за ове вредности, Тако, на следећем списку, после броја синодичких месеци у бројиоцима, налази се цео број тропских година у имениоцу:

12

25/2

37/3

99/8

235/19

4131/334

Последња три су се уствари користили у календарима.

[уреди] Месеци у разним календарима

[уреди] Јулијански и Грегоријански календар

Грегоријански календар, као и Јулијански календар пре њега, има дванаест месеци:

1. јануар, са 31 даном;
2. фебруар, са 28 дана, 29 у преступним годинама, или 30 само једном приликом;
3. март, са 31 даном;
4. април, са 30 дана;
5. мај, са 31 даном;
6. јун, са 30 дана;
7. јул, са 31 даном;
8. август, са 31 даном;
9. септембар, са 30 дана;
10. октобар, са 31 даном;
11. новембар, са 30 дана;
12. децембар, са 31 даном;

За резоновање због необичних дужина дана, погледајте фебруар и август.

Месеци који су постојали у Римском календару су:

• Мерцедониус, повремени месец после фебруара који би вратио календар у почетно стање.
• Квинтилис, преименован у јул у част Јулија Цезара.
• Секстилис, преименован у август у част Цезара Августа.

Један мнемоник за памћење дужина месеца је да се држе две песнице једна поред друге тако да глежањ кажипрста леве руке буде уз глежањ кажипрста десне руке. Тада, почевши са јануаром од малог глежња на левој руци, броји се глежањ, простор, глежањ, простор по месецима. Глежањ представља месец са 31 даном, а простор између представља кратак месец.

[уреди] Хинду календар

Хинду календар има различите системе именовања месеца. Месеци у лунарном календару су:

1. Chaitra
2. Vaishaakha
3. Jyaishtha
4. Aashaadha
5. Shraavana
6. Bhaadrapada
7. Aashvayuja
8. Kaartika
9. Maargashiirsha
10. Pausha
11. Maagha
12. Phaalguna

Такође постоје имена која се користе у Индијском националном календару за нове редефинисане месеце.

Имена у соларном календару су само имена зодијачких знакова кроз које сунце пролази. Они су

1. Mesha
2. Vrishabha
3. Mithuna
4. Kataka
5. Simha
6. Kanyaa
7. Tulaa
8. Vrishcika
9. Dhanus
10. Makara
11. Kumbha
12. Miina

[уреди] Исламски календар

Постоје такође дванаест месеци у Исламском календару:

1. Muharram ul Haram (или скраћено Muharram) - محرّم
2. Safar - صفر
3. Rabi`-ul-Awwal (Rabi' I) - ربيع الأول
4. Rabi`-ul-Akhir (или Rabi` al-THaany) (Rabi' II) - ربيع الآخر أو ربيع الثاني
5. Jumaada-ul-Awwal (Jumaada I) - جمادى الأول
6. Jumaada-ul-Akhir (или Jumaada al-THaany) (Jumaada II) - جمادى الآخر أو جمادى الثاني
7. Rajab - رجب
8. Sha'aban - شعبان
9. Ramadhan - رمضان
10. Shawwal - شوّال
11. Dhul Qadah - ذو القعدة (or Thw al-Qi`dah)
12. Dhul Hijja - ذو الحجة (or Thw al-Hijjah)

[уреди] Ирански/Персијски календар

Ирански / Персијски календар, које се тренутно употребљава у Ирану и Авганистану, такође има 12 месеци. Персијска имена су у заградама.

1. Farvardin (فروردین)‎, 31 дан
2. Ordibehesht (اردیبهشت)‎, 31 дан
3. Khordad (خرداد)‎, 31 дан
4. Tir (تیر)‎, 31 дан
5. Mordad (مرداد)‎, 31 дан
6. Shahrivar (شهریور)‎, 31 дан
7. Mehr (مهر)‎, 30 дана
8. Aban (آبان)‎, 30 дана
9. Azar (آذر)‎, 30 дана
10. Dey (دی)‎, 30 дана
11. Bahman (بهمن)‎, 30 дана
12. Esfand (اسفند)‎, 29 дана (30 дана у преступним годинама)

[уреди] Исландски/Стари нордијски календар

Стари исландски календар није више у званичној употреби, али неки празници се и даље рачунају према њему у Исланду. Има 12 месеци, подељених на две групе од по шест.

• Skammdegi (кратки дани)

1. Gormánuður (14. октобар - 13. новембар, месец клања)
2. Ýlir (14. новембар - 13. децембар, Yule месец)
3. Mörsugur (14. децембар - 12. јануар, месец сисања масти)
4. Þorri (13. јануар - 11. фебруар, месец замрзнутог снега)
5. Góa (12. фебруар - 13. март, месец Góa)
6. Einmánuður (14. март - 13. април, усамљени месец)

• Náttleysi (дани без ноћи)

1. Harpa (14. април - 13. мај, Harpa је женско име, вероватно заборављена богиња)
2. Skerpla (14. мај - 12. јун, још једна заборављена богиња)
3. Sólmánuður (13. јун - 12. јул, сунчев месец)
4. Heyannir (13. јул - 14. август, месец сламе)
5. Tvímánuður (15. август - 14. септембар, други месец)
6. Haustmánuður (15. септембар - 13. октобар, јесењи месец)