Јеврејски календар
Из пројекта Википедија
За данашњи облик јеврејског календара каже се да га је увео синедрионски првосвештеник Хилел II негде око 359. године н.е. Користе га Јевреји широм света за одређивање датума верских празника и званични је календар државе Израел. Овај календар је комбинованог луни-соларног типа, што значи да би његова просечна година требала да одговара тропској години, а месеци синодичком. То је веома компликован захтев, па је такав и сам календар. Проста година Јеврејског календара има 353, 354 или 355, а преступна 383, 384 или 385 дана. Три различита трајања називају се скраћена, обична и пуна година. Проста година има 12, а преступна 13 месеци. Сваки месец почиње, отприлике, у време младог месеца. Називи месеца и број дана у њима дати су у следећој табели:
| Назив | Скраћена година | обична година | пуна година |
|---|---|---|---|
| Тишри | 30 | 30 | 30 |
| Хешван | 29 | 29 | 30 |
| Кислев | 29 | 30 | 30 |
| Тевет | 29 | 29 | 29 |
| Шеват | 30 | 30 | 30 |
| (Адар I) | 30 | 30 | 30 |
| Адар II | 29 | 29 | 29 |
| Нисан | 30 | 30 | 30 |
| Ијар | 29 | 29 | 29 |
| Сиван | 30 | 30 | 30 |
| Тамуз | 29 | 29 | 29 |
| Ав | 30 | 30 | 30 |
| Елул | 29 | 29 | 29 |
| Укупно: | 353 / 383 | 354 / 384 | 355 / 385 |
Месец Адар I постоји само у преступној години, док се у простој месец Адар II зове просто „Адар”. У обичној години месеци имају наизменично 29 и 30 дана. У пуној години месец Хешван има један дан више, а у скраћеној Кислев један дан мање. Преступне су оне године које при делењу са 19 дају остатак 0, 3, 6, 8, 11, 14 или 17. Први дан у јеврејској години је 1. тишри (Рош а’Шана), мада се као нова година слави и 15. шеват (Ту Б’шеват). Јеврејски дан не почиње у поноћ, већ заласком сунца. Први дан у години, Рош а’Шана, одређује се на следећи начин:
- Година почиње на дан младог месеца који пада отприлике 354 дана (или 384 ако је претходна
година била преступна) након почетка претходне године.
- Ако млад месец пада после подне тога дана, година почиње један дан касније.
- Уколико тај дан пада у недељу, среду или петак, година почиње (још) један дан касније.
- Уколико би претходна година требала сада да има 356 дана, што није дозвољено, почетак нове година се помера за два дана уназад.
- Уколико би претходна година требала да има 382 дана, што није дозвољено, нова година почиње један дан касније.
За датум младог месеца се узима израчуната вредност, а не прави датум. Треба знати да Јевреји један сат деле на 1080 „делова”. Према јеврејском веровању, млад месец којим је почела прва година по настанку света појавио се 5 сати и 204 дела сата након заласка сунца (што ће рећи негде близу поноћи 6. октобра 3761. пне.). Сваки наредни млад месец израчунава се тако што се на ово време додаје дужина трајања синодичког месеца од 29 дана 12 сати и 793 дела сата. У јеврејском календару године се броје од настанка света за који се верује да је био 3761. пне. Те године је почела 1. АМ (Anno Mundi – година од настанка света). Године 2003. почела је јеврејска година АМ 5764.
