Јулијански календар
Из пројекта Википедија
Јулијански календар је увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере и користио се у целој Европи до XVI века, када су државе почеле да прелазе на Грегоријански календар. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила Јулијански календар за свој званичан календар.
Дужина трајања године у Јулијанском календару износи просечно 365¼ дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте године. Јулијанска година нешто је дужа од тропске, а ова разлика акумулира се на један дан сваких 128 година.
По Јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Након увођења Јулијанског календара 45. пне. најпре је, грешком, свака трећа година била преступна. Пресупне су биле следеће године: 45. пне, 42. пне, 39. пне, 36. пне, 33. пне, 30. пне, 27. пне, 24. пне, 21. пне, 18. пне, 15. пне, 12. пне, 9. пне, 8, 12. и надаље свака четврта.
Пошто је грешка касније уочена, император Август је наредио да се избаце све преступне године између 9. пне. и 8. н.е. чиме је заслужио да један месец понесе његово име. Треба имати у виду да се у ово време године још нису бројале од рођења Исуса Христа, већ од оснивања Рима 753. пне. те је срећна случајност што су за преступне године узете баш оне дељиве са четири бројано од Христовог рођења. Јулије Цезар првобитно је одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан, а парни по 30, осим фебруара који је у простој години имао 29 дана, а 30 у преступној. Месеци су се звали: Januarius, Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Junius, Quintilis, Sextilis, September, October, November и December. Године 44. пне. месец Quintilis преименован је у Julius (данашњи јул) у славу Јулија Цезара. Године 8. пне. одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, и пошто је он највише ратних победа однео у месецу Sеxtilis-у, овај месец назван је по њему август. Али, пошто је тај месец имао 30 дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се није свиђало да његов месец има мање дана од цезаровог, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Пошто су сада постојала три узастопна месеца од по 31 дана, Август је од септембра узео један дан и пребацио га у октобар, а из новембра у децембар. Тада су успостављене данашње дужине трајања месеци.
Јулијански календар није био савршен и његова грешка се повећавала на један дан сваких 128 година. То је касније увиђено, па је на сабору у Никеји 325. године одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. Пошто је Јулијански календар и даље остао непромењен, разлика се до XVI века акумулирала на 10 дана. Када су ово уочили, астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити прецизнији. Осим тога, требало је и избацити 10 дана вишка из календара. То је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.
