Косјерић

Из пројекта Википедија

Косјерић је град у западном делу Србије. Према попису становништва из 2002. године Косјерић има 4.116 становника.

[уреди] Историја

У средњем веку, овај крај је био у саставу државе Немањића све до пада Србије под турску управу 1463. године. Иако је овај догађај преокренуо судбину српског народа, није условио повлачење локалне властеле са овог подручја.

Током наредна два века овде су се једнако као и пре Турака укрштали путеви, који су водили од мора ка Западној Србији и ка Подунављу и истоку. Каснији ратови Аустрије и Турске прилично су проредили становништво, које је бежало у друге, безбедније крајеве и тамо остајало. Тачно време насељавања подручја данашње општине Косјерић тешко је утврдити. Осетнији долазак становништва почео је у другој половини 18. века, уочи познате народне побуне познате под именом "Кочина крајина". Углавном су се досељавалиљуди из Црне Горе, источне Босне, са Златибора и Таре. Најстарији досељеници населили су, пре осталих, места Варду, Таор и Маковиште.

Сматра се да најстарији досељеници потичу из породице Косијер. У предањима из ранијих времена каже се да је Антоније Косијер дошао из Косијера, из Црне Горе, и довео своја три сина. Затим су дошли Јован Баронин, из села Баре, и његова сестра са седам синова. Забележено је да је било досељеника из села Диваца и из Црногорског Колашина. Документи су још прецизнији. У Косјерићу се, 1854. године, уз своју друмску механу, настанио извесни Антоније Радојевић. Овај корак охрабрио је остале трговце и сељаке да на истом месту, саграде куће и дућане. Касније је, ширењем насеља, Антоније Радојевић успео да срез премести из Ужица у тек стасало место.

Косјерић је почео убрзано да се развија тек 1882. године иако му је у томе сметала близина већих места каква су, у оно доба, били Ваљево и Пожега. За варош је проглашен 1893. године а за град тек 30. априла 1966. године и убрзано се развија од проласка пруге Београд-Бар 1972. године.