Исак Башевис Сингер
Из пројекта Википедија
Исак Башевис Сингер (14. јул 1904. - 24. јул 1991.), јеврејски књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност 1978.
Рођен у Пољској, у градићу Радзимину, 14. јула 1904. године, у рабинској породици, Исак Башевис Сингер је јеврејско образовање стекао у верској школи свога оца, и стекао статус рабина. Тим послом се никада није бавио, као ни његов старији брат Израел Јешуа Сингер, касније познат писац јидиша.
Године 1925. Сингер на конкурсу једног варшавског листа за причу осваја прву награду, потом, све чешће пише приче, новеле и штампа их по јидиш новинама и часописима. Мада се ослањао на традицију фантастике у домицилној књижевности, писао је о савременим ликовима и њиховим проблемима, али је дуго избегавао сложеније социјалне конотације.
Сингер, 1935. године, пред надирућим нацизмом, одлази, за братом, у САД, у Њујорк, где наставља да пише уметничку прозу, радећи и за јидиш новине. Павковић истиче: „Свет реалности и маште, демона и људи се у његовим прозама неодвојиво мешају у динамичну и провокативну литературу, какву јидиш књижевност до тада није познавала.”
Дело му је посвећено Јеврејима источне Европе који су живели по гетима и јеврејским емигрантима у Америци. Избором матерњег језика, дуго је био осуђен на врло узак круг читалаца јидиша (на који је и преводио – Кнута Хамсуна, Ремарка, „Чаробни брег” Томаса Мана).
После објављивања приповетке „Гимпел Луда”, 1953. године, у енглеском преводу Сола Белоуа, на велика врата улази у светску књижевност. Преводе га све више, већ средином шездесетих један је од најпопуларнијих писаца у Америци. Пуну светску репутацију стиче добијањем Нобелове награде, 1978. године. Преминуо је 24. јула 1991. године у Мајамију.
Аутор је низ збирки прича, попут чувене „Метузалемова смрт и друге приче”, и славних романа, преведених и на српски: „Мађионичар из Лублина”, „Сотона у Горају”, „Лудак”, „Непријатељи”, „Роб”, „Сенке на Хадсону”... Аутобиграфско дело је „У судници мог оца”..
Нобелова награда |
Нобелове награде |
Физика | Хемија | Физиологија и медицина | Књижевност | Мир | Економија |
Добитници Нобелове награде за књижевност |
Сили Придом • Теодор Момзен • Бјернстене Бјернсон • Хозе Ечегарај и Фредерик Мистрал • Хенрик Сјенкјевич • Ђозуе Кардучи • Радјард Киплинг • Рудолф Кристоф Ојкен • Селма Лагерлеф • Паул Хајзе • Морис Метерлинк • Герхарт Хауптман • Рабиндранат Тагоре • Ромен Ролан • Вернер фон Хајденштам • Хенрик Понтопидан и Карл Гјелеруп • Карл Шпителер • Кнут Хамсун • Анатол Франс • Хасинто Бенавенте • Вилијам Батлер Јејтс • Владислав Рејмонт • Џорџ Бернард Шо • Грација Деледа • Анри Бергсон • Сигрид Унсет • Томас Ман • Синклер Луис • Ерик Карлфелд • Џон Голсворди • Иван Буњин • Луиђи Пирандело • Јуџин О'Нил • Роже Мартен ди Гар • Перл Бак • Емил Силанпе • Јоханес Јенсен • Габријела Мистрал • Херман Хесе • Андре Жид • Томас Стернс Елиот • Вилијам Фокнер • Бертранд Расел • Пер Лагерквист • Франсоа Моријак • Винстон Черчил • Ернест Хемингвеј • Халдор Лакснес • Хуан Рамон Хименез • Албер Ками • Борис Пастернак • Салваторе Квазимодо • Сен-Џон Перс • Иво Андрић • Џон Стајнбек • Јоргос Сефери • Жан Пол Сартр • Михаил Шолохов • Нели Сакс и Самуел Агнон • Мигел Анхел Астуријас • Јасунари Кавабата • Самјуел Бекет • Александар Солжењицин • Пабло Неруда • Хајнрих Бел • Патрик Вајт • Хари Мартинсон и Ејвинд Јонсон • Еуђенио Монтале • Сол Белоу • Висенте Алеисандре • Исак Башевис Сингер • Одисејас Елитис • Чеслав Милош • Елијас Канети • Габријел Гарсија Маркес • Вилијам Голдинг • Јарослав Сајферт • Клод Симон • Воле Сојинка • Јосиф Бродски • Нагиб Махфуз • Хозе Камило Села • Октавио Паз • Надин Гордимер • Дерек Волкот • Тони Морисон • Кензабуро Ое • Шејмас Хини • Вислава Шимборска • Дарио Фо • Жозе Сарамаго • Гинтер Грас • Гао Сингђијан • В. С. Најпол • Имре Кертес • Џон Максвел Куци • Елфриде Јелинек • Харолд Пинтер • Орхан Памук |