Нобелова награда за физику, 1910-те
| Година |
Име |
Област |
| 1910. |
Johannes Diderik van der Waals |
"за рад на једначини стања за гасове и течности" |
| 1911. |
Wilhelm Wien |
"за открића у вези са законима зрачења топлоте." |
| 1912. |
Nils Gustaf Dalén |
„за изум аутоматских регулатора за коришћење у вези са сабирачима плина за осветљавање светионика и пловака.“ |
| 1913. |
Heike Kamerlingh-Onnes |
„за истраживања на својствима материје на ниским температурама која су водила производњи течног хелијума.“ |
| 1914. |
Макс фон Лауе |
"за откриће дифракције X-зрака на кристалима." |
| 1915. |
Сер William Henry Bragg и William Lawrence Bragg |
"за анализу кристалне структуре помоћу X зрака." |
| 1916. |
|
(Награда није додељена.) |
| 1917. |
Charles Glover Barkla |
"за откриће карактеристичног рентгенског зрачења елемената." |
| 1918. |
Макс Планк |
"за откриће енергијских кванта quanta." |
| 1919. |
Јоханес Штарк (Johannes Stark) |
"за откриће Доплеровог ефекта у каналним зрацима и цепања спектралних линија у електричном пољу (Штарков ефекат)." |
Нобелова награда за физику, 1920-те
| Година |
Име |
Област |
| 1920. |
Charles Edouard Guillaume |
"као признање за рад који је довео до прецизних мерења у физици открићем аномалија у никл-челичним легурама." |
| 1921. |
Алберт Ајнштајн |
"за заслуге у теоријској физици, и посебно за откриће закона фотоелектричног ефекта." |
| 1922. |
Нилс Бор |
"за испитивање структуре атома и зрачења које из њих извире." |
| 1923. |
Роберт Миликен |
"за рад на елементарном наелектрисању и фотоелектричном ефекту." |
| 1924. |
Karl Manne Georg Siegbahn |
"за открића и истраживања у пољу спектроскопије х-зрака." |
| 1925. |
James Franck и Густав Лудвиг Херц |
"за откриће законитости при судару електрона и атома." |
| 1926. |
Жан Батист Перен |
"за рад на дисконтинуираној структури материје, а нарочито за откриће седиметационе равнотеже." |
| 1927. |
Артур Комптон |
"за откриће ефекта који носи његово име". Види:Комптонов ефекат |
| Charles Thomson Rees Wilson |
"за откриће методе која чини видљивим путање наелетрисаних честица кондензовањем паре." |
| 1928. |
Овен Виланс Ричардсон |
"за рад на термионичком феномену и посебно за откриће закона који је добио име по њему." |
| 1929. |
Луј де Брољ |
"за откриће таласне природе електрона." |
Нобелова награда за физику, 1930те
| Година |
Име |
Област |
| 1930. |
Сер Чандрасекара Венката Раман |
"за рад на расејању светлости и за откриће ефекта који носи његово име." |
| 1931. |
|
Награда није додељена. |
| 1932. |
Вернер Хајзенберг |
"за стварање квантне механике, чија је примена, inter alia, довела до открића алотропских облика водоника." |
| 1933. |
Ервин Шредингер и Пол Дирак |
"за откриће нових продуктивних облика атомске теорије." |
| 1934. |
|
Награда није додељена. |
| 1935. |
Џејмс Чедвик. |
"за откриће неутрона." |
| 1936. |
Виктор Франц Хес |
"за откриће космичких зрака." |
| Карл Дејвид Андерсон |
"за откриће позитрона." |
| 1937. |
Клинтон Џозеф Дејвисон and Сер Џорџ Паџет Томсон |
"за експериментални проналазак дифракције електрона на кристалима." |
| 1938. |
Енрико Ферми |
"за демонстрацију постојања нових радиоактивних елемената створених неутронским озрачивањем, и за сродна открића нуклеарних реакција изазваних спорим неутронима." |
| 1939. |
Ернест Орландо Лоренс |
"за проналазак и развој цилкотрона и за резултате постигнуте уз његову помоћ, посебно у вези са вештачки радиоактивним елементима." |
Нобелова награда за физику, 1940-те
| Година |
Име |
Област |
| 1940. |
|
Награда није додељивана. |
| 1941. |
| 1942. |
| 1943. |
Ото Штерн |
"за допринос развоју методе молекулских снопова и откриће магнетног момента протона." |
| 1944. |
Исидор Раби |
"за резонантну методу снимања магнетних особина атомских језгара." |
| 1945. |
Волфганг Паули |
"за откриће принципа искључења познатог као Паулијев принцип." |
| 1946. |
Перси Вилијамс Бриџмен |
"за откриће апарата који производи екстремно високе притиске и за открића на пољу физике високих притисака" |
| 1947. |
Сер Едвард Виктор Аплтон |
"за истраживања физике горње атмосфере, посебно за откриће тзв. Аплтоновог слоја" |
| 1948. |
Патрик Мајнард Стјуарт Блекет |
"за развој Вилсонове методе маглене коморе, и открића у вези са њеном применом у пољу нукеларне физике и космичког зрачења." |
| 1949. |
Хидеки Јукава (湯川 秀樹) |
"за предвиђање постојања мезона на основу теоријске анализе нуклеарних сила." |
Нобелова награда за физику, 1950-те
| Година |
Име |
Област |
| 1950. |
Cecil Frank Powell |
"за развитак фотографске методе проучавања нуклеарних процеса и његова открића у вези мезона извршена помоћу ове методе." |
| 1951. |
Sir John Douglas Cockcroft and Ernest Thomas Sinton Walton |
"за њихов пионирски рад на пољу трансмутације атомског језгра путем вештачки убрзаних атомских честица." |
| 1952. |
Феликс Блох and Едвард Милс Парсел |
"за развој нових метода за нуклеарно магнетна прецизна мерења и проналаске у вези са њима." |
| 1953. |
Frits (Frederik) Zernike |
"за његов приказ методе фазног контраста, нарочито за изум фазно контрастног микроскопа." |
| 1954. |
Макс Борн |
"за фундаментална истраживања у квантној механици, посебно за статистичко тумачење таласне функције." |
| Walther Bothe |
"за коинцидентну методу и открића уз њену помоћ." |
| 1955. |
Willis Eugene Lamb |
"за открића у вези са фином структуром спектра водоника." |
| Polykarp Kusch |
"за прецизно одређивање магнетног момента елетрона." |
| 1956. |
William Bradford Shockley, Џон Бардин, and Walter Houser Brattain |
"за истраживања полупроводника и проналазак транзисторског ефекта." |
| 1957. |
Chen Ning Yang (楊振寧 Pinyin: Yáng Zhènníng) and Tsung-Dao Lee (李政道 Pinyin: Lǐ Zhèngdào) |
"for their penetrating investigation of the so-called parity laws which has led to important discoveries regarding the elementary particles" |
| 1958. |
Pavel Alekseyevich Cherenkov (Павел Алексеевич Черенков), Il'ia Frank (Илья Михайлович Франк) и Igor Yevgenyevich Tamm (Игорь Евгеньевич Тамм) |
"за откриће и објашњење Черенковљевог ефекта." |
| 1959. |
Emilio Gino Segre and Owen Chamberlain |
"за откриће антипротона." |
Нобелова награда за физику, 1960-те
| Година |
Име |
Област |
| 1960. |
Donald Arthur Glaser |
"за проналазак мехурасте коморе" |
| 1961. |
Robert Hofstadter |
"за пионирска испитивања расејања електрона на атомским језгрима и за тако постигнута открића у вези са структуром нуклеона." |
| Рудолф Лудвиг Месбауер |
"за истраживања у вези са резонантном апсорпцијом гама зрачења и открића са тиме у вези ефекта који нису његово име". Види:Месбауеров ефекат |
| 1962. |
Lev Davidovich Landau (Лев Давидович Ландау) |
"за његове пионирске теорије у области кондензоване материје, нарочито течног хелијума" |
| 1963. |
Eugene Paul Wigner |
"за његов допринос теорији атомског језгра и елементарних честица, делимично кроз откриће и примену основних принципа симетрије" |
| Maria Goeppert-Mayer and J. Hans D. Jensen |
"за њихова открића која се односе на структуру нуклеарног језгра" |
| 1964. |
Charles Hard Townes, Nicolay Gennadiyevich Basov (Николай Геннадиевич Басов) и Aleksandr Prokhorov (Александр Михайлович Прохоров) |
"за фундаментална истражвиња на пољу квантне електронике, што је довело до конструкције осцилатора и појачивача заснованих на масер-ласер принципу" |
| 1965. |
Син-Итиро Томонага (朝永 振一郎), Џулијан Швингер, и Ричард Фајман |
"за фундаментална истраживања у квантној електродинамици, што је оставило далекосежни значај на физику елементарних честица" |
| 1966. |
Alfred Kastler |
"за откриће и развој оптичких метода за проучавање Херцових резонанци у атомима" |
| 1967. |
Hans Albrecht Bethe |
"за његов допринос теорији нуклеарних реакција, нарочито открићима која се тичу стварања енергије у звездама" |
| 1968. |
Luis Walter Alvarez |
"за његов пресудан допринос физици елементарних честица, делимично кроз откриће великог броја резонантних стања, што је остварио проналаском технике коришћења водоничне мехурасте коморе и анализе података" |
| 1969. |
Murray Gell-Mann |
"за његове доприносе и открића која се тичу класификације елементарних честица и њихових интеракција" |
Нобелова награда за физику, 1970-те
| Година |
Име |
Област |
| 1970. |
Hannes Olof Gösta Alfvén |
"за фундаментални рад и открића у магнетној хидродинамици што је омогућило огромну примену разних области физике плазме" |
| Луј Ежен Феликс Нел |
"за фундаментални рад и открића која се тичу антиферомагнетизма и фероматгнетизма, што је довело до важних примена у физици чврстог стања" |
| 1971. |
Денис Габор (Dennis Gabor) |
"за проналазак и развој холографске методе" |
| 1972. |
Џон Бардин, Лион Нил Купер, и Џон Роберт Шрајфер |
"за њихов заједнични развој теорије полупроводника, познатијој као BCS-теорија" |
| 1973. |
Лео Есаки (江崎 玲於奈) and Ivar Giaever |
"за њихова експериментална открића која се тичу тунел-ефекта код полупроводника и суперпроводника, респективно" |
| Брајан Дејвид Џозефсон |
"for his theoretical predictions of the properties of a supercurrent through a tunnel barrier, in particular those phenomena which are generally known as the Џозефсонов ефекат" |
| 1974. |
Sir Martin Ryle and Антони Хјуиш (Antony Hewish) |
"за њихова пионирска истаживања у radio astrophysics: Ryle for his observations and inventions, in particular of the aperture synthesis technique, а Хјуиш за његову одлучујућу улогу у открићу пулсара" |
| 1975. |
Oге Нилс Бор, Бен Рој Мотелсон, и Лео Џејмс Рејнвотер |
"за октриће повезаности између заједничког и честичног кретања у атомском језгру и развијању теорије структуре атомских језгара базираних на овој повезаности" |
| 1976. |
Burton Richter and Samuel Chao Chung Ting (丁肇中 Pinyin: Dīng Zhàozhōng) |
"for their pioneering work in the discovery of a heavy elementary particle of a new kind". In other words: for discovery of the J/Ψ particle as it confirmed the idea that baryonic matter (such as the nuclei of atoms) is made out of quarks. |
| 1977. |
Philip Warren Anderson, Sir Nevill Francis Mott, and John Hasbrouck van Vleck |
"for their fundamental theoretical investigations of the electronic structure of magnetic and disordered systems" |
| 1978. |
Pyotr Leonidovich Kapitsa (Пётр Леонидович Капица) |
"for his basic inventions and discoveries in the area of low-temperature physics" |
| Арно Алан Пензиас(Arno Allan Penzias) и Роберт Вудроу Вилсон (Robert Woodrow Wilson) |
"за проналазак космичког микроталасног позадинског зрачења" |
| 1979. |
Sheldon Lee Glashow, Abdus Salam, and Steven Weinberg |
"for their contributions to the theory of the unified weak and electromagnetic interaction between elementary particles, including, inter alia, the prediction of the weak neutral current" |
Нобелова награда за физику, 1980-те
| Година |
Име |
Област |
| 1980. |
Џејмс Кронин и Вал Фич |
"for the discovery of violations of fundamental symmetry principles in the decay of neutral K-mesons" |
| 1981. |
Nicolaas Bloembergen and Arthur Leonard Schawlow |
"за њихов допринос развоју ласерске спектроскопије" |
| Kai Manne Boerje Siegbahn |
"за његов допринос развоју електронског спектроскопа високе резолуције" |
| 1982. |
Kenneth G. Wilson |
"за његову теорију критичних феномена у вези са фазним прелазима" |
| 1983. |
Subrahmanyan Chandrasekhar |
"за његова теоријска учења о физичким процесима од значаја за структуру и еволуцију звезда" |
| William Alfred Fowler |
"за његова теоријска и експериментална учења о нуклеарним реакцијама од значаја за формирање хемијских елемената у свемиру" |
| 1984. |
Carlo Rubbia and Simon van der Meer |
"for their decisive contributions to the large project, which led to the discovery of the field particles W and Z, communicators of weak interaction" |
| 1985. |
Klaus von Klitzing |
"for the discovery of the quantized Hall effect" |
| 1986. |
Ernst Ruska |
"for his fundamental work in electron optics, and for the design of the first electron microscope" |
| Gerd Binnig and Heinrich Rohrer |
"for their design of the scanning tunneling microscope" |
| 1987. |
Johannes Georg Bednorz and Karl Alexander Müller |
"for their important break-through in the discovery of superconductivity in ceramic materials" |
| 1988. |
Лион Лeдермен, Мелвин Шварц, и Џек Штајнбергер |
"for the neutrino beam method and the demonstration of the doublet structure of the leptons through the discovery of the muon neutrino" |
| 1989. |
Норман Фостер Ремзи |
"за откриће методе одвојених осцилаторних поља и његову употребу у водоничним масерима и другим атомским часовницима" |
| Hans Georg Dehmelt and Волфганг Паул |
"за развој технике јонске замке" |
Нобелова награда за физику, 1990-те
| Година |
Име |
Област |
| 1990. |
Џером Исаак Фридман, Henry Way Kendall, and Ричард Едвард Тејлор |
"for their pioneering investigations concerning deep inelastic scattering of electrons on protons and bound neutrons, which have been of essential importance for the development of the quark model in particle physics" |
| 1991. |
Pierre-Gilles de Gennes |
"for discovering that methods developed for studying order phenomena in simple systems can be generalized to more complex forms of matter, in particular to liquid crystals and polymers" |
| 1992. |
Џорџ Чарпак |
"for his invention and development of particle detectors, in particular the multiwire proportional chamber" |
| 1993. |
Russell Alan Hulse and Joseph Hooton Taylor Jr. |
"for the discovery of a new type of pulsar, a discovery that has opened up new possibilities for the study of gravitation" |
| 1994. |
|
"for pioneering contributions to the development of neutron scattering techniques for studies of condensed matter" |
| Bertram Neville Brockhouse |
"за развој неутронске спектроскопије" |
| Clifford Glenwood Shull |
"for the development of the neutron diffraction technique" |
| 1995. |
|
"за пионирски експериментални допринос физици лептона" |
| Martin Lewis Perl |
"за откриће тау лептона" |
| Фредерик Рејнс |
"за откриће неутрина" |
| 1996. |
David Morris Lee, Douglas Dean Osheroff, and Robert Coleman Richardson |
"за њхово откриће суперфлуидности у хелијуму-3" |
| 1997. |
Steven Chu(朱棣文, pinyin: zhū dìwén), Claude Cohen-Tannoudji, and William Daniel Phillips |
"за развој метода за хлађење и хватање атома помоћу ласерске светлости" |
| 1998. |
Robert B. Laughlin, Horst Ludwig Störmer, and Daniel Chee Tsui(崔琦, pinyin: cuī qí) |
"for their discovery of a new form of quantum fluid with fractionally charged excitations". In other words, the discovery of the Quantum Hall effect from an experiment in 1982, which basically found conditions that allowed for observation of fractionally charged electrons. |
| 1999. |
Gerardus 't Hooft and Martinus J.G. Veltman |
"for elucidating the quantum structure of electroweak interactions in physics" |
Нобелова награда за физику, 2000-те
| Година |
Име |
Област |
| 2000. |
| Zhores Ivanovich Alferov (Жорес Иванович Алферов) and Herbert Kroemer |
"for developing semiconductor heterostructures used in high-speed- and optoelectronics" |
| Jack St. Clair Kilby |
"for his part in the invention of the integrated circuit" |
| 2001. |
Eric Allin Cornell, Wolfgang Ketterle, and Carl Edwin Wieman |
"за постизање Бозе-Ајнштајнове кондензације у разређеним гасовима алкалних атома, и за рана фундаментална истраживања особина кондензата." |
| 2002. |
Raymond Davis Jr. and Masatoshi Koshiba (小柴 昌俊) |
"за пионирски допринос астрофизици, посебно за детекцију космичких неутрина." |
| Riccardo Giacconi |
"for pioneering contributions to astrophysics, which have led to the discovery of cosmic X-ray sources" |
| 2003. |
Alexei Alexeevich Abrikosov (Алексей Алексеевич Абрикосов), Vitaly Lazarevich Ginzburg (Виталий Лазаревич Гинзбург) and Anthony James Leggett |
"for pioneering contributions to the theory of superconductors and superfluids" |
| 2004. |
Дејвид Грос , Дејвид Полицер и Френк Вилчек |
"за откриће асимптотске слободе у теорији јаких интеракција."Види:кварк |
| 2005 |
Roy J. Glauber |
"за допринос квантној теорији оптичке кохеренције." |
| John L. Hall and Theodor W. Hänsch |
"for their contributions to the development of laser-based precision spectroscopy, including the optical frequency comb technique" |
