Велс

Из пројекта Википедија

Велс
Cymru
Wales


(Застава)	(Грб)

Национални мото: Cymru am byth
(велшки: Велс за увек)

Локација Велса у УК

Званични језици

енглески, велшки

Главни град

Кардиф

Премијер

Родри Морган

Површина
- Укупно

3. у УК
20.779 km²

Становништво
- Укупно (2001.)
- Густина

3. у УК
2.903.085
140/km²

Валута

Фунта (£) (GBP)

Временска зона

WET, лети: WEST

Национална химна

Hen Wlad Fy Nhadau

Велс (енг. Wales; вел. Cymru) је једна од четири конститутивне земље Уједињеног Краљевства. Налази се на југозападу Велике Британије и граничи се са Енглеском на истоку.

Термин Кнежевина Велс (енг. Principality of Wales; вел. Tywysogaeth Cymru) се понекад користи, иако Принц од Велса нема никакву улогу у власти Велса. Велс никад није био суверена држава иако је краљ Грифид ап Луелин (Gruffudd ap Llywelyn) био на власти на данашњој територији Велса и 1056. године Енглеска је признала суверенитет Велса. 1282. године краљ Енглеске, Едвард I, победио Луелина II тако да је Велс до данас под енглеском суверенитетом, али је задржана традиционална титула независне краљевине. Велшки закони су тек замењени енглеским 1535-1542. године. Године 1999. основан је Велшки парламент (енг. National Assembly for Wales; вел. Cynulliad Cenedlaethol Cymru) са ограниченим правима у одлучивању на локалном нивоу. Главни град Велса од 1955. је Кардиф.

[уреди] Историја

[уреди] Географија

Велс се налази на полуострву у источном делу Велике Британије. Површина Велса је 20.779 km², око 274 km дужине и око 97 km ширине. Велс се граничи са Енглеском на истоку, Бристолским каналом на југу, каналом Св. Џорџа и Ирским морем на северу. Велс има приближно 1.200 km обале. Око обале се налази неколико мањих острва, највеће је Англиси на северозападу.

Већина Велса је брдовита, посебно у средишњем и северном делу. Планински врхови су се формирали за време задњег леденог доба, када је Британско острво било прекривено ледом. Највећи врх је Сновдонија који је на 1.085 m надморске висине.

Највиша забележена температура је измерена 2. августа 1990. +35,2°C, а најнижа 21. јануара 1940. -23,3°C.

[уреди] Политика

[уреди] Економија

Делови Велса су индустријски развијени још од 18. века. Рударство је у 19. веку привлачило доста еминиграната, у регију северно од Кардифа. Вађење угаља, жељеза, живе, бакра и злата је било заступљено. Због врсте земље, пољопривреда није развијена, док је узгајање стоке било развијеније. Велс, због својих националних паркова и природе привлачи велики број туриста, који играју велику улогу у мањим срединама.

[уреди] Становништво

Према подацима из 2001, Велс је тада имао 2.903.085 становника. Да је независна држава био би на 134 месту. 25% становништва није рођена у Велсу, углавном су из Енглеске, док је само 2% становништва рођено ван Уједињеног Краљевства.

Енглески језик говоре скоро сви становници, који је de facto главни језик. Поред енглеског, око 20% становништва говори и велшки језик, који је такође службени језик.

Најраспрострањенија религија у Велсу је хришћанство (72%). Велшка пресбетериска црква је највећа, која је настала од Велшке методистичке цркве у 18. веку коју је присвојила црква Енглеске 1811. године. Око 2% становништва нису хришћани, док је 18% без религије.