Из пројекта Википедија
Електронска пошта, скраћено Е-пошта (на енг. e-mail), је сервис интернета и интранета, који омогућава слање и примање порука или писама. Такође омогућава слање датотека (различити документи, слике, компримирани видео, итд.), које се "додају" односно прилепе, на поруке или писма.
Име долази као аналогија традиционалној пошти, гдје поштанско сандуће замјењују сервери, на којима се е-пошта "чува" док је корисник не преузме.
Садржај |
[уреди] Историја
Октобра 1971. (мада има извора који тврде да се то догодило јула 1970) Реј Томлинсон, хакер у најбољем смислу значења те речи, написао је први програм који је омогућавао размену порука између два рачунара.
Томлинсон, дипломац са бостонског МИТ-а, био је у то време запослен у ББН-у (Bolt, Beranek, Newman), лабораторији у Кембриџу, у држави Масачусетс. Радећи на Дигиталовим ПДП-10 Томлинсон је најпре направио програм који је омогућавао да корисници истог рачунара један другом остављају поруке. Међутим, како пише у својој књизи „Кратка историја будућности“ теоретичар интернета Џон Наутон, сврбели су га дланови па је написао и програм који текстуалне поруке размењује између два рачунара. Трансфер поруке је успео, а Томлинсон се не сећа како је прва порука гласила, чак верује да је написао нешто у смислу „тест“. Потпуно несвестан да је направио нешто што ће потпуно променити свет коју деценију касније, он ипак није издржао а да се не похвали свом колеги Џерију Бурчфилу замоливши га да „не шири даље“. „Ово није оно чиме би требало да се бавимо“, рекао му је.
У то време интернет је био мрежа од неколико десетина рачунара, углавном у Америци, у оквиру пројекта америчке војске под именом АРПА. За надлежне није представљало мало изненађење када су две године касније утврдили да од укупног промета на мрежи чак три четвртине отпада на електронску пошту, један такорећи нуспроизвод.
Данас је електронска пошта водећи сервис на интернету, и сматра се да је у свету користи више од пола милијарде људи, док су процене да ће је 2005. користити 1,2 милијарде. Већина порука је тривијална, највећу гужву праве рекламе сваке врсте као и мејлови иницирани (и инфицирани) различитим вирусима. Но, живот без имејла многима је данас потпуно незамислив. Поред програма за размену е-поште, Реј Томлинсон је одговоран за масовну употребу знака @ (ет, познатији као „лудо а“ или „мајмун“, у Финској „успавана мачка“, у Кореји „пуж“, у Мађарској „бубица“, док се код Словена све више назива својим именом “десет хиљада“ или “тма“). Смишљајући како да разврста примаоце порука одлучио је да њихова имена и имена рачунара на којима се налазе њихови налози раздвоји неким знаком интерпункције. Како је на својој тастатури имао само 12 таквих знакова на располагању, одлучио се за онај који се никада не користи у писању порука. Његов принцип адресирања користи се и дан-данас.
Развој е-поште заокружен је 1975. године када је програмер по имену Џон Витал написао програм “Msg“ (од енглеског “message“ тј. порука). Његов историјски допринос састоји се у генијалној идеји да у програм уврсти опцију одговарања на поруку, такозвано “Rе“ (reply) које је он тада назвао “answer“ (одговор). Две године касније Тед Мајер и Остин Хендерсон избацили су протокол за преношење порука у којем су дефинисали које информације (осим вашег текста), е-пошта треба да носи и од тада није било значајнијих промена у структури.
[уреди] Како функционише савремена Е-пошта?
[уреди] Протоколи
[уреди] Апликације за примање, слање и организацију Е-поште
- Outlook Express: Windows
- Evolution: Linux
- Thunderbird: Windows, Linux, Mac OSX
[уреди] Апликације сервери Е-поште
- Microsoft Exchange Server: Windows
- Exim: Linux
- Sendmail: Linux
- Postfix: Linux
