Једњак
Из пројекта Википедија
Једњак или езофагус (лат: oesophagus) је мишићно слузокожни орган, цевастог облика који припада систему органа за варење. Једњак транспортује храну од ждрела до желуца.
Садржај |
[уреди] Особине
Superior cervical ganglion-горњи вратни ганглион
Internal carotid artery-унутрашња каротидна артерија
Pharinx-ждрело
Superior laryngeal nerve-горњи гркљански нерв
Thyroid body-штитна жлезда
Vagus nerve-живац вагус
Common carotid artery-заједничка каротидна артерија
Internal jugular vein-унутрашња југуларна вена
Inferior thyroid artery-доња штитна артерија
Pleura-плућна марамица
Subclavicular artery-артерија субклавија
Aorta-аорта
Esophagus-једњак
Left pulmonary artery-лева плућна артерија
Azygos vein-вена азигос
Bronchial artery-бронхијална артерија
Left lung-лево плућно крило
Left bronchus-леви бронх
Thoracic duct-грудни лимфни канал
Right lung-десно плућно крило
Inf. vena cava-доња шупља вена
Diaphragm-дијафрагма (пречага)
*слика показује односе од позади, тако да су стране окренуте
Једњак је дугачак 22-25 cm, почиње настваљањем на ждрело и завршава се у желудачном отвору за једњак (лат: cardia). Завршни отвор једњака удаљен је око 42 cm од почетка усне дупље. Пречник једњака је око 2 cm (кад храна пролази кроз њега), али је на неким местима и мањи. Када је празан спљоштеног је облика и његов канал је затворен.
Једњак пролази кроз врат, грудни кош и трбух, па је и подељен на та три дела. Пут једњака није праволинијски већ гради кривине и сужења. У сегиталној равни је конкаван према напред, јер у горњем делу прати кривину кичменог стуба, а у доњем гради кривину око лука аорте, која пролази испред грдног дела једњака. У фронталној равни такође гради 3 кривине. У вратном и горњем грудном делу налази се са леве стране, затим се у грудном делу враћа у средњу линију и прелази на десну страну, док се у доњем грудном делу поново враћа на леву страну.
Пошто је једњак грађен само од мишићног, везивног ткива и слузокоже релативно је меканог састава и на месту контакта са другим органима гради одговарајућа сужења (лат: angustitiae esophagi). Горње сужење се зове још и крикоидно (лат: angustitia cricoidea) јер је гркљан у овом делу потиснут прстенастом хрскавицом (лат: cartilago cricoidea) гркљана. Ово сужење налази се на самом почетку једњака, а његов пречник је овде око 14 mm. У средњем делу једњака налази се друго сужење, аортикобронијално сужење (лат: angustitia aorticobronchialis), изазвано притиском лука аорте и левог главног бронха (душнице), које пролазе испред њега. Овде је калибар једњака око 16-17 mm. У доњем делу једњака приликом проласка кроз дијафрагму (пречагу), настаје и треће сужење једњака, дијафрагматично сужење (лат: angustitia diaphragmatica). Једњак је овде широк око 15-17 mm.
[уреди] Подела и односи
Једњак је подељен на вратни, грудни и трбушни део.
- Вратни део, је почетни део и од манубријума грудне кости прелази у грудни део. Дужне је око 5 cm. Између једњака и преткичмених мишића налази се ретроезофагеални простор, кои омогућава покрете једњака при гутању. Испред једњака је душник, а између једњака и душника пролазе повратни гркљански живци (лат: n. laringeus recurrens). Бочно леже режњеви штитне жлезде, каротидне артерије, унутрашње југуларне вене и оба живца вагуса (сваки са по једне стране).
- Грудни део једњака, је дуг око 15-20 cm и то је његов најдужи део. Подељен је на горњи и доњи грудни део.
- Горњи грудни део, се налази у горњем средогруђу(медијастинуму). Овај део се налази иза душника и изнад лука аорте. Леви главни бронх притиска једњак са предње стране и ствара ња њему средње сужење. Између задње стране једњака и кичменог стуба, са мишићима налази се ретроезофагеални простор. Задњу страну укршта грудни лимфни канал (лат: ductus thoracicus). Леву страну једњака додирује лук аорте, ствара на њему средње сужење и потискује га удесно. Са леве стране једњака налази се лева заједничка каротидна артерија, такође овом страном у жлебу између једњака и душника пролази и леви повратни гркљански живац. Лава страна једњака додирује и леву плућну марамицу. Десна страна једњака се налази иза душника и додирује десну плућну марамицу. У околини једњака се налазе бројни паратрахеални лимфни чворови.
- Доњи грудни део, налази се испод рачве душника и иза срчане марамице, тако да је са предње стране прекривен њом и преко ње додирује леву преткомору и комору срца. Десна плућна артерија такође пролази испред једњака нешто изнад срчане марамице. У доњем делу предљом страном једњака силази леви живац вагус, док десни вагус силази задњом страном једњака. Аортни лук се подвлачи испод једњака и прелази на његову задњу страну. У нивоу дијафрагме грудна аорта је сасвим позади једњака. Задња страна једњака је и у контакту са грудним лимфним каналом и веним азигос.
- Трбушни део, почиње отвором дијафрагме (пречага) кроз који пролази једњак (лат: hiatus asophageus). Овај део је кратак, 2-4 cm, левкастог облика и обухваћен је мишићима пречаге, која имају улогу сфинктера (затварача) једњака. Завршава се ушћем у желудац (лат: ostium cardiacum).
[уреди] Грађа једњака
Зид једњака је изграђен из 3 слоја.
- Везивни слој (лат: tunica adventitia), је спољашњи слој који лабаво везије једњак за околне структуре. Овај слој грађен је претежно из везивног ткива.
- Мишићни слој (лат: tunica muscularis), је средњи слој зида. Споља се налазе уздужна мишићна влакна, а унутра кружна. У горој трећини једњака су мишићна влакна попречно-пругаста, а у доње 2/3 глатка.
- Слузокожа једњака (лат: tunica mucosa), је унутрашњи слој. Сачињена је од плочасто-слојевитог епитела, и уздужно је наборана.
[уреди] Крвни судови и живци једњака
- Артерије једњака су мале, многобројне и одвајају се из суседних већих артерија. Горње гране за једњак долазе и доње штитне артерије (лат: a. thyroidea inferior), средње гране се издвајају из грудне аорте, доње гране потичу из артерија дијафрагме (лат: a. phrenica superior et inferior), док је трбушни део снабдевен из леве желудачне артерије (лат: a, gastrica sinistra). Артерије једњака образују међусобно бројне спојеве (анастомозе).
- Вене једњака образују подслузокожне и периезофагеалне спојеве, а затим се уливају у веће околне вене. Вене грудног дела заврчавају се у бронхијалне, међуребарне вене, а трбушног дела се у левој желудачној вени.
- Горње попречно-пругасти мишић једњака инервише повратни гркљански живац и живчани сплет ждрела (лат: plexus pharingeus). Доњи гладак мишић инервише парасимпатички вагус, а симпатички гране симпатичког стабла и грудних и доњег вртаног ганглиона.
[уреди] Поремећаји
- Рефлукс желудачног сока
- Ахалазија
- Рак једњака
- Дивертикулуми једњака
- Езофагеално-трахеална фистула
- Варикси једњака
- Перфорација једњака
- Запаљење једњака (езофагитис)
[уреди] Види још
- Желудац
- Ждрело
- Цироза јетре
- Медијастинитис
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Литература
- Др Драгослав Богдановић Анатомија грудног коша Савремена администрација
