Офанзива Керенског

Из пројекта Википедија

Офанзива Керенског

Операције на источном фронту 1917.

Време:	1. јул, 1917. – 19. јул, 1917.
Локација:	Галиција, Централна Европа
Резултат:	Одлучна победа Немачке и Аустро-Угарске
Узрок битке:	{{{узрок}}}
Промене у територији:	{{{територија}}}
Цивилне жртве:	{{{цивилне жртве}}}

Сукобљене стране

Руска привремена влада

Немачко царство

Аустро-Угарска

Заповедници

Алексеј Брусилов

фон Ботмер

Јачина

XI,VII,VIII армија

јужна немачка армија и VII и III аустријска армија

Губици

400.000

{{{подаци}}}

Офанзива Керенског или Јулска офанзива или Галицијска офанзива је била задња руска офанзива у Првом светском рату. Одиграла се у јулу 1917.

[уреди] Увод

Министар рата Привремене руске владе Александар Керенски одлучио је да подузме офанзиву у јулу 1917. Таква одлука је дошла у јако лоше време. Након Фебруарске револуције у Русији је постојало јако расположење за миром, посебо унутар армије, чија се бојева готовост битно смањивала.

[уреди] Смањење дисциплине у руској војсци

После царове абдикације дисциплина се битно смањивала унутар руске војске . Привремена влада је декретом значајно ослабила официрску моћ и дала је права војничким комитетима. Један од значајних фактора смањења дисциплине унутар војске је и укидање смртне казне, а и присуство револуционарних агитатора, првенствено бољшевичких агитатора, који су ширили дефетистичку пропаганду. Побуне у јединицама на фронту постале су редовна појава, а официри су редовно били претучени или чак убијани. Политика нове привремене владе је била више усмерена на испуњење руских обавеза према савезницима, а мање на борбу да се победи, тако да је војска била слабо мотивисана да ратује.

Ипак, Керенски се надао да ће значајном победом на фронту подићи популарност своје владе и на тај начин повратити војнички морал. Надао се да ће победом ојачати слабу привремену владу и доказати ефикасност "најдемократскије војске на свету", како је сам описивао руску војску.

[уреди] Офанзива

Офанзива је започела руским нападом на аустро-угарску војску у Галицији 1. јула 1917. Напад је био усмерен према Лавову. Операције су укључивале 11., 7. и 8. руску армију. Аустро-Угарска војска је у Галицији располагала са аустро-немачком јужном армијом под командом генерала фон Ботмера и 7. и 3. аустријску армију.

После почетнога успеха офанзива је заустављена, јер су се руски војници побунили и одбили да се боре. Офанзива је пропала 16. јула. Аустријске и немачке снаге су извршиле контранапад 18. јула суочавајући се са веома слабим отпором. Напредовале су кроз Галицију и Украјину до реке Збруч. Руске линије су пробијене 20. јула, а до 23. јула Руси су се повукли 240 километара.

Руска привремена влада је јако ослабљена са том војном катастрофом, а повећала се могућност бољшевичког државнога удара. Уместо да ојача руски морал, та офанзива је доказала да више нема војничкога морала у руској војсци. Више ниједан руски генерал није могао рачунати да ће војници под његовим заповедништвом заиста извршавати наређења.

Још једна битка се одвијала између Немаца и Руса у томе рату. Немци су 1. септембра напали и освојили Ригу. Руски војници , који су требали бранити град, одбили су да се боре и побегли су испред Немаца.

[уреди] Спољашње везе

Kerensky Offensive by the Western Front Association

Источни фронт
Сталупонен – Гумбинен – Таненберг – 1. Лавов – Красник – Мазурска језера I – Пшемисл – Висла – Лођ – Болимов – Мазурска језера II – Горлице-Тарнов – Варшава – језеро Нароч – Брусиловљева офанзива – Офанзива Керенског