Брусиловљева офанзива

Из пројекта Википедија

Брусиловљева офанзива

Источни фронт пре и после Брусиловљеве офанзиве

Време:	4. јун, 1916. – 20. септембар, 1916.
Локација:	Галиција
Резултат:	Одлучна руска победа
Узрок битке:	{{{узрок}}}
Промене у територији:	{{{територија}}}
Цивилне жртве:	{{{цивилне жртве}}}

Сукобљене стране

Заповедници

Конрад фон Хецендорф
Александер фон Линзинген

Јачина

40 пешадијских дивизија
( 573.000 људи)
15 коњичких дивизија
( 60.000 људи)

39 пешадијских дивизија
(437.000 људи)
10 коњичких дивизија
( 30.000 људи)

Губици

преко 500.000 убијених или рањених

975.000 војника из Аустро-Угарске
350.000 Немаца
400.000 ратних заробљеника

{{{подаци}}}

Брусиловљева офанзива је била највећа руска победа током Првог светског рата. Била је то велика офанзива Царске Русије против Централних сила, која је започела 4. јуна 1916. и трајала је до 20. септембра 1916. Одиграла се у данашњој Украјини, у Галицији у близини градова Лавов, Луцк и Ковел. Резултат офанзиве је руско заузимање Галиције и Буковине. Офанзива је добила име по руском комаданту југозападног фронта Алексеју Брусилову. Офанзива је сломила аустро-угарску војску, а западне савезнике спасила од немачког притиска на Западном фронту.

[уреди] Позадина

Француска је позвала Русију да пређе у офанзиву на источном фронту да би се смањио притисак немачке војске код Вердена. Руси на ту молбу одговорили офанзивом код језера Нароч у подручју Виљнуса. Офанзива је јако лоше завршила по Русе. У тој офанзиви руски губици су били пет пута већи од немачких. Британска офанзива код Соме у лето 1916. завршила се у пат позицији, па су западни савезници молили Русе да офанзивом на источном фронту ослободе западни фронт великог немачког притиска. Генерал Алексеј Брусилов је направио план масовне офанзиве на југозападном фронту против аустро-угарских снага у Галицији. Главна сврха офанзиве је требала бити да се ослободи притисак на француску и британску армију у Француској и да се ако је могуће избаци Аустро-Угарска из рата.

[уреди] Руски план

Комадант руске западне армијске групе генерал Алексеј Еверт се супростављао Брусиловљевом плану и сматрао је да је дефанзивна стратегија прикладнија. Цар Никола II је лично одобрио план, тј. Брусиловљеву офанзиву. Циљ је био да се поврате градови Ковел и Лемберг, који су били изгубљени претходне године.

[уреди] Припреме

Западни савезници су пожуривали Русе да што пре почну офанзиву. Брусилов је сакупио 4 армије са укупно 40 пешадијских и 15 коњичких дивизија. Аустро-Угарска војска је имала 39 пешадијских и 10 коњичких дивизија у три реда обрамбених линија. Руси су успели да се привуку на 100 метара до аустро-угарских линија, а понегде и на 75 метара. Брусилов је припремио изненадни напад на 500 километара дугом фронту. Руски генералштаб је захтевао од Брусилова да скрати фронт напада, да би омогућио већу концентрацију руских снага. Брусилов је инсистирао на свом плану, па је тако и остало.

[уреди] Пробој

Руска војска је започела офанзиву 4. јуна са масивном, прецизном и кратком баражном артиљеријском ватром на аустро-угарске линије. Кључно је било да је артиљеријска паљба била кратка и прецизна, што се разликовало од дотадашњих обичаја дугог артиљеријског напада, што је браниоцима обично омогућавало да довуку резервне снаге и да испразне предње ровове. Почетни напад је био успешан и аустро-угарске линије су биле пробијене, што је омогућило да 3 од 4 Брусиловљеве армије напредују на широком фронту. Брусилов је увео иновацију, такозване ударне шок снаге, које су напале слабе аустријске тачке, па је главна армија могла искористити такав пробој слабих тачака. Брусиловљева тактичка иновација је била слична тактици коју су касније користили Немци на западном фронту, тзв. инфилтрационој тактици или Хутјеровој тактици.

[уреди] Битка

Источни фронт
Сталупонен – Гумбинен – Таненберг – 1. Лавов – Красник – Мазурска језера I – Пшемисл – Висла – Лођ – Болимов – Мазурска језера II – Горлице-Тарнов – Варшава – језеро Нароч – Брусиловљева офанзива – Офанзива Керенског

Већ 8. јуна 1916. руска војска је заузела Луцк. Аустријски надвојвода Јозеф Фердинанд је једва успео да побегне из града пре уласка Руса. Та чињеница је говорило колика је била брзина руског напредовања. Аустријанци су се повлачили, а Руси су већ тада заробили 200.000 аустријских војника. Мећутим Брусиловљеве снаге су постале превише растегнуте, па је дао до знања Еверту да даљњи успех овиси о томе да ли ће Еверт кренути у офанзиву са осталим снагама. Еверт је наставио да одуговлачи, што је немачкој врховној команди дало довољно времена да пошаље појачања на Источни фронт.

Када је Луцк пао шеф немачког генералштаба Ерих фон Фалкенхајн убедио је аустријског фелдмаршала Конрада фон Хецендорфа да пребаци војску са италијанског фронта, да би се супроставио Русима у Галицији. Генерал Паул фон Хинденбург је успео да брзо допреми трупе због добрих железничких пруга у Немачкој. Руски генерал Еверт је слабу и лоше припремљену офанзиву започео тек 18. јуна. Александер фон Линзинген је 24. јула извршио контранапад јужно од Ковела. Брусилов је 28. јула наставио са офанзивом. Иако му је војска била слабо опскрбљена успео је да дође до Карпата 20. септембра 1916. Руска висока команда је започела да шаље војску са Евертовог фронта у помоћ Брусилову. Томе се Брусилов опирао, јер сматрао је да вишак војске само може зачепити фронт. Све снаге, које су биле укључене у офанзиву биле су исцрпљене, тако да је офанзива потпуно престала крајем септембра. После тога руска војска је морала помагати Румунији, коју је прегазила аустријска и немачка војска.

Руска пешадија на маршу

[уреди] Резултат и последице

Операција је успела у својој основној сврси. Немачка је морала зауставити напад код Вердуна и пребацити велике снаге на источни фронт. Операција је осим тога сломила леђа аустро-угарске армије, која је изгубила око 1,5 милиона људи (укључујући 400.000 заробљеника). После те офанзиве аустро-угарска војска више до краја рата није била способна да изведе успешан напад, него се морала ослањати на немачку војску. Рани успех офанзиве охрабрио је Румунију да уће у рат на страни савезника , али то је имало катастрофалне конзеквенце по Румунију.

Руски губици су били велики, око пола милиона мртвих. Пошто је Русија имала велику базу за регрутовање то је вероватно било војно прихватљиво. Брусиловљева офанзива је била врхунац руских напора у Првом светском рату. Представљала је добар пример доброг вођства и планирања од стране царске руске армије. После офанзиве почела је опадати ефективност руске армије због погоршања економске и политичке сутуације у Русији. Операција је представљала значајан напредак у руској тактици. Брусилов је користио мале специјализиране јединице, које би нападале слабе тачке непријатељских рововских линија. Те јединице би стварале рупе, које би омогућавале руској војсци да продре кроз тако створену рупу. Таква "тактика шока", била је значајан напредак у односу на дотадашње тактике "људских валова", које су се користиле током Првог светског рата. Касније су Немци преузели тактику и сличном тактиком су се борили на западном фронту 1918. Западни савезници су копирали од Немаца такву тактику. Тактика шока играла је важну улогу у раним немачким блицкриг офанзивама почетком Другог светског рата.