Алфред Нобел

Из пројекта Википедија

Алфред Нобел

Алфред Бернард Нобел, (Nobel, Alfred Bernhard, 1833-1896), шведски хемичар; проналазач динамита.

Нобелов отац је био инвентиван инжењер који је много путовао. Породица се преселила у Русију 1842 (где је Нобелов отац надгледао производњу подводних мина које је сам измислио) и где су Алфреда подучавали приватни учитељи; његове студије су обухватале хернију и пет савремених језика.

Године 1850. наставио је студије херније у Паризу, а затим путовао и по Европи, пре него што је посетио САД да би радио с Ериксоном (Ericsson, 1803-99), шведско-америчким проналазачем бродског пропелера.

Године 1859. вратио се у Русију, а затим у Шведску. Веома га је интересовала, као и његовог оца, употреба експлозива у грађевинарству, посебно на америчком тржишту у развоју.

Године 1865, почео је да производи глицерил-тринитрат („нитроглицерин" који је 1847. открио А. Собреро /Sobrero, 1812-88/), али је у руковању експлозивном течношћу долазило до несрећних случајева; исте године његова фабрика је одлетела у ваздух, уз пет смртних случајева (укључујући и његовог брата Емила).

Године 1866. је открио да је експлозив безбедан ако га апсорбује киселгур (инфузорна земља); мешавина је продавана у шипкама премазаним воском, као „динамит".

Године 1875. пронашао је експлозивни желатин или гелигнит (нитроглицерин у нитроцелулози), чак и бољи експлозивни агенс; а профитирао је из нафтних поља која је поседовао у Русији.

Његови проналасци су били разноврсни и покривени са 355 патената. Његово богатство било је огромно и велики део је остављен Фонду за додељивање Нобелове награде. Елеменат са редним бројем 102 је по њему добио име нобелијум. Умро jе 1896 године у своjoj кући у Сан Рему, Италиjи.