Непосредни избори за председника Савезне Републике Југославије 2000.
Из пројекта Википедија
Крајем јула 2000. године, расписани су за 24. септембар редовни избори за Скупштину СРЈ, локалну самоуправу Србије и ванредни избори за председника СР Југославије.
У току августа, владајућа коалиција СПС-ЈУЛ-СНП кандидовала је тадашњег југословенског председника и председника СПС-а, Слободана Милошевића.
Демократска опозиција Србије (ДОС) је кандидовала Војислава Коштуницу, председника ДСС-а, једне од чланица коалиције.
Српски покрет обнове, који је пре избора напустио ДОС, истакао је за кандидата потпредседника странке, Војислава Михаиловића.
Српска радикална странка, једна од чланица владајуће коалиције, није подржала Милошевића, већ је за свог кандидата одредила потпредседника странке, Томислава Николића.
Пар сати по затварању бирачких места, Центар за слободне изборе и демократију је саопштио да Коштуница убедљиво води испред Милошевића. Тај резултат је потврдио је ДОС, као и изборни штабови СРС-а и СПО-а.
Званично државно тело задужено за изборе, Савезна изборна комисија, објавила је тек 26.септембра привремене, прелиминарне, резултате. Према њима, Коштуница је имао највише гласова, али не и 50% потребних за победу у првом кругу, па је СИК закључио да ће се одржати други круг председничких избора.
Опозиција није прихватила ове резултате и оптужила је власт за изборну крађу. Истовремено, почели су протести по целој Србији,а два дана касније, 28. септембра, СИК објављује коначне резултате избора. Према њима, Коштуница је освојио 48% гласова,а Милошевић 40%.
ДОС наставља са све жешћим протестима. Рудари у колубарском басену угља ступају у штрајк и захтевају да се победа призна опозицији.
2. октобра, цела Србија је стала. Нису радиле школе, фабрике, предузећа, и све остале установе. Тог дана, ДОС је упитио позви грађанима да се кроз три дана окупе у Београду на централном митингу испред савезног парламента.
5.о ктобра је неколико стотина хиљада грађана дошло у главни град. Простор испред савезног парламента био је пун. ДОС је ултимативно захтевао да се до 15 часова тог дана призна победа Коштунице на председничким изборима.
Пошто СИК то није урадио, окупљена маса је кренула на Скупштину. Демонстранти су око 16 часова ушли у зграду, након чега је у њој избио пожар. Након тога, маса је кренула ка згради државне телевизије. Око 17 сати, ушли су и у ту зграду.
У 19 часова, Војислав Коштуница обратио се окупљеним грађанима са балкона Скупштине града Београда. Исте вечери је новоизабрани председник дао је интервју Радио телевизији Србије.
6. октобра, Слободан Милошевић се путем националне телевизије обратио нацији признао победу опозиције.
7. октобра, на седници оба већа савезне Скупштине у центру Сава, Војислав Коштуница ступио је на дужност председника СРЈ.
|
|
 |
|---|---|
| Избори за председника Републике Србије: | |
| 1990. | 1992. | 1997. | 1997. | 2002.(1) | 2002.(2) | 2003. | 2004. | |
| Избори за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије: | |
| 1990. | 1992. | 1993. | 1997. | 2000. | 2003. | 2007. | |
| Избори за савезне посланике Савезне скупштине СРЈ: | |
| Веће грађана: 1992. (мај) | 1992. (децембар) | 1996. | Веће грађана и Веће република: 2000. | |
| Непосредни избори за председника Савезне Републике Југославије: 2000. | |
| Референдуми: 1990. (Устав) | 1992. (симболи) | 1992. (амандмани на Устав) | 1998. (Космет) | 2006. (Устав) | |
