Томислав Николић
Из пројекта Википедија
Томислав Николић | |
---|---|
Томислав Николић, постер из кампање за избор Председника Србије 2004. године |
|
рођен: | 15. фебруар, 1952. Крагујевац, Србија |
преминуo: |
Томислав Николић је рођен 15. фебруара 1952. године у Крагујевцу. Заменик је председника Српске радикалне странке, којом руководи у одсуству председника Војислава Шешеља. По занимању је грађевински техничар. Радну каријеру започео је у Грађевинском предузећу Жеграп. Био је шеф изградње на прузи Београд-Бар, радио у Мајданпеку, Прибоју, Пријепољу, Требињу, Београду и другим местима широм бивше Југославије. У фирми „22. децембар“ био је шеф инвестиција у периоду од 12 година, две године и технички директор јавног комуналног предузећа у Крагујевцу.
Успостављањем вишестраначког система у Србији Томислав Николић постаје истакнути функционер Народне радикалне странке, а одмах затим, на његову иницијативу, долази до уједињавања највећег броја општинских одбора народних радикала и Српског четничког покрета у Српску радикалну странку. Од 23. јануара 1991. године, члан је Српскe радикалнe странкe, у којој је најпре изабран за њеног потпредседника, а на три последња Конгреса српских радикала, тајним гласањем биран је за заменика председника. Од 1991. године посланик је у Скупштини Србије и једини посланик који је изабран у сваки сазив Скупштине Србије од 1991. године. У време владавине Социјалистичке партије Србије, а искључиво због политичког деловања, заједно са Војиславом Шешељем, осуђен на тромесечну казну затвора коју је издржавао у Гњилану. У марту 1998. године постаје потпредседник Владе Србије, а крајем 1999. године потпредседник Савезне владе. Учествовао је на председничким изборима 2000. године и по броју гласова је био рангиран трећи, иза Војислава Коштунице и Слободана Милошевића.
2005. године, јавност Србије бива упозната са тврдњама Наташе Кандић, председнице Фонда за хуманитарно право из Београда, да је током рата у Хрватској Николић био у паравојној групи која је ликвидирала неколико цивила у хрватском селу Антин, северно од Винковаца. Николић се на те тврдње огласио, рекавши да док је био у Антину, ни један цивил није погинуо. Српска радикална странка је оптужила Кандићку за клевету због оваквих тврдњи.
По одласку Војислава Шешеља у Хаг, постаје први човек радикала у Србији. Управо на Шешељев предлог Централна отаџбинска управа Српске радикалне странке донела је одлуку да Николић буде кандидат за председника Србијe. У другом кругу је изгубио од противкандидата, актуелног председника Бориса Тадића. Ожењен је Драгицом, има два сина Радомира и Бранислава.
[уреди] Библиографија
Објавио је тринаест књига.
- Ни победа ни пораз
- Све за Косово и Метохију
- Отета победа
- Шешеља за председника
- Кроз медијски мрак
- Писмо са адресом
- У канџама мржње
- Говорио сам
- Скупштински ход по мукама
- Неокомунистички парламент
- Од почетка
- Кад падне влада Милошевић пада
- Ровови у Народној скупштини